Легенде


назад

 предходна страна следећа

О презимену

О Црнојевићима Црногорци су испредали многе приче. Да их прикажу још већим јунацима него што су стварно били, њихова машта је створила легенду о настанку њиховог презимена која нема никаквог историјског утемељења. Наиме, послије пораза на Косуву супруга чувеног јунака - војводе Милоша Обилића - зета цара Лазара, морала је од Турака, са дјецом, побјећи из своје куће. Том приликом - каже легенда, она се населила у Зету. Због велике жалости за мужем и осталим жртвама косовског боја она је стално носила црну робу, па су је мештани зато прозвали Црнојевић, а њене синове, због Милоша, веома поштовали и стално уздизали.

Клетва

Једном приликом у село Грађане дође неким послом владика Петар IПетровић. Он је посао владике обављао у периоду од 1781-1830, а касније је прозван Свети Петар Цетињски, и био је познат по моћи својих клетви. Улазећи у Грађане чује Св. Петар да се двојица људи свађају. Пита он пролазнике на које је наишао - ко су ови људи и око чега се свађају? То су браћа Црнојевићи и свађају се око имања! - одговорише. А колико у кући укупно има браће? - рече Св. Петар. Само двојица - одговорише. Тада Св. Петар прокле - да Бог дâ да их никада не буде више од двојице! Ова легенда је сигурно плод народне маште, јер владика Св. Петар који је живио у цетињском манастиру - задужбини Црнојевића, и који је сматран наследником Црнојевића власти то сигурно за неке Црнојевиће није могао да каже.

Повратак на почетак

Литература:

[l] Историја Црне Горе, књига II, том II - Црна Гора у доба обласних

господара, Редакција за историју Црне Горе, Титоград, 1970.

[2]Историја Црне Горе, књига III, том IОд почетка XVI до краја XVIII

вијека, Редакција за историју Црне Горе, Титоград, 1975.

[3] Историја Српског народа, књига II, Доба борбе за очување и обнову

државе(1371-1537), Српска књижевна задруга, Београд 1982.

[4] Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991.

[5] Ердељановић Ј., Стара Црна Гора, Славољубље, Београд 1978.

[6]Црна Гора, Књижевне новине, Београд 1976.

[7]Станојевић с., Народна енциклопедија, књига IV, 1929