Ђуро Машанов


назад

предходна страна следећа

Ђуро Машанов

(1921-1991)

Ђуро Црнојевић  је рођен у Грађанима, гдје је и завршио основну школу. Други свјетски рат га затиче као младића од двадесет година. Он учествује 1941. године у устаничким борбама на Брајићима, послије којих се враћа у Грађане. Убрзо, послије једне акције локалног карактера бива ухапшен од стране четника и спроведен у затвор у Брчелима, гдје га осуђују на смрт, чак су му том приликом били и раку ископали. Међутим, ипак није стријељан, већ депортован у Италију - у логор Колфиорито. Послије капитулације Италије 1943. године са већином осталих логораша прикључује се италијанским партизанима. Касније, послије рата (1979. год.) од Италије, из града Торинт, добија двије медаље и то једну за храброст и другу за заслуге за народ. У току рата - у Италији упознаје се, а затим и жени 1944. године са италијанком Јеленом Антонини, са којом се враћа у Црну Гору 1946. године. Они прво живе у Грађанима, а он ради у хидроелектрани у Подгору, да би се 1950. године преселили у Ријеку Црнојевића, гдје он ради у хидроелектрани на Ободу. Супруга Јелена умире 1954. године, и тако Ђуро остаје сам са четворо мале дјеце од једне до девет година. По други пут жени се 1954. године са Илинком Бајковић из Грађана. Године 1961. са породицом пресељава се на Цетиње. Свој радни вијек, као вк. мајстор електро-машинске струке Ђуро проводи у Електро-дистрибуцији Цетиње из које одлази у пензију 1965. године. Био је познати и признати мајстор, који је познавао око 17 различитих заната. Бавио се изградњом грађевинских објеката, споменика, браварским радовима и сл. Водио је изградњу стамбене зграде Електро-дистрибуције на Цетињу и њеног одмаралишта у Будви, а под његовим руководством изграђен је и пут Грађани- Радомир. Веома добро је клесао, а успјешно је радио и дуборезе на гуслама. Око двадесетак година, кроз хоби, бавио се пчеларством. Послије одласка у пензију углавном се посвећује реновирању куће у Грађанима, изградњи њене околине и обнављањем винограда. До породичне куће у Грађанима направио је пут за аутомобиле. Умро је 1991. године а сахрањен је у родним Грађанима.

предходна страна следећа