Црнојевићи и Црква


назад

предходна страна следећа

Црква у селу Грађани

Црква изнад села Грађани

Поглед на цркву са трерасе куће Црнојевића у Грађанима

Црква у Шишовићима

Слику отварате у другом прозору кликом на њу 

  У периоду у коме је Зетом, односно Црном Гором, господарила породица Црнојевића православна црква је била у веома тешком положају. Зетска митрополија се прво налазила у манастиру Св. Михаила на Превлаци, која је припадала територији контролисаној од стране млетачке републике. Под притиском покатоличавања православног живља митрополија напушта Превлаку и одлази у Будву. Падом Будве 1442 у руке Млечана митрополија се сели у Пречисту Крајинску изнад Скадарског језера, затим се повлаче у манастир св. Николе на Врањини, а потом у цркву на Кому. доба своје владавине Иванбег је био заштитник православне цркве и колико је год био у могућности поклањао jоj што од своје, а што од освоjене, земље како он црква могла да се шири и издржава самостално. Под притиском надирања Турака Иванбег је одлучио да митрополија, са мотрополом Васирионом, буде уз њега - прво на Ријечком Граду, а затим, и дефинитивно, на селу Цетиње гдје се налазила баштина његових предака.

  У току свог прогнанства из Црне Горе, Иванбег је једно вријеме био у Анкони и тада је посјетио цркву "свете Богородице" у Лорету. Том приликом он се заклео да ако се икада врати у Црну Гору да ће јој тамо подићи цркву. Послије свог повратка 1481. Иванбег је одржао своје обећање и на Цетињу саградио богородици цркву Св. Госпође и манастир у коме је смjештена миртополиjа коjа се тамо и дан данас налази. Цетињском манастиру Иван-бег је дао оснивачку повељу 4. јануара 1485. и том приликом православној цркви поклонио многа имања.

  Познато је да је по отварању овог манастира Иван молио своје потомке и било кога од свог племена и језика да поштује овај његов прилог! Овај Иванов завјет вијековима је Црногорцима представљао закон. Иван-бег се залагао и за изградњу цркава и ван своје територије. Познато је да је помагао изградњу цркве св. Стефана испод тврђаве у Новом (Херцег Нови) . Као заштитник православља отворено је наступао пред католичким Млечанима. Иванов наследник Ђурађ је слиједио очев пут заштите православне цркве. Он је радио на окупљању свештеника из напуштених цркава. Да би црква могла боље да функционише он је 1491-1492. купио шампарију, коју је водио монах Макарије, и у којој су већ 1494. шампане прве књиге за потребе цркве. У овој штампарији одштампано је укупно пет књига: Октоих првогласник, Псалтир, Октоих петогласник, Требник и Цвијетни триод.

   Падом династије Црнојевића о њима у народу настају многе легенде. Једна од њих, коју је црква оберучке подржавала, јесте да је последњи Црнојевић, Ђурађ врховну власт над Црном Гором пренео на Цетињску митрополију. То је касније дало за право да се владика Сава Петровић (владика у периоду 1735 - 1781.) представља као потомак Црнојевића, и да се Петровићи сматрају наследницима Црнојевића.

предходна страна следећа