Почетна



Градина, укратко

Први број Градине појавио се у Нишу, јануара 1900. године. Као петнаестодневни часопис за забаву, поуку и књижевну критику, излазила је до октобра 1901. године (последња свеска је двоброј 3536). У њој су сарађивали и познати писци, међу којима су Алекса Шантић, Борисав Станковић, Светозар Ћоровић, Симо Матавуљ, Тадија Костић и други, из разних крајева тадашње земље. Часопис је обновљен октобра 1966. године. Оснивач Градине је Град Ниш. 

 

Прво Уредништво "Градине"
Фотографија уредништва Градине из 1900. године: 
Стоје: Јеремија Живановић (главни сарадник) и Милан А. Костић (сарадник). 
Седе: Светозар Обрадовић (власник), Милан Банић (уредник) и Тодор Коблишка (сарадник).

Издавачи Градине

1900-1901. Власник Светозар Обрадовић, нишки професор

1966-1971. Културно-просветна заједница општине Ниш

1972-1999. Издавачка установа Градина

1999-2001. Издавачко предузеће Градина и Нишки културни центар (извршни издавач)

2002. Часопис није штампан

Од 2003. Нишки културни центар


Главни уредници Градине

1900-1901.  Милан Банић, Јеремија Живановић

1966-1968.  Драгољуб Јанковић, Добривоје Јевтић, Никола Мељаницки

1968-1972. Добривоје Јевтић

1972-1973.  Веселин Илић

1973-1974. Зоран Милић, Лука Прошић

1974-1978. Љубисав Станојевић

1978-1989. Саша Хаџи Танчић

1989-2000. Горан Станковић

Од 2001. Зоран Пешић Сигма



ИМПРЕСУМ

ГРАДИНА
Часопис за књижевност, уметност и културу
Година LII
ISSN 0436-2616

Оснивач: 
Град Ниш
Издавач: 
Нишки културни центар
Ниш, Станоја Бунушевца бб
тел. 018/595-740, 595-741
www.nkc.org.rs
Категоризација часописа Министарства просвете Републике Србије за 2016. и раније: М53.

Уредништво:
Јелена С. Младеновић, Александар Костадиновић, Зоран Пешић Сигма, Дејан Стојиљковић и Иван Цветановић

Рукописе слати на адресу Уредништва:
Нишки културни центар
- за Градину -
18000 Ниш, Станоја Бунушевца бб
Телефон: 018/536-200
e-mail: casopis.gradina@gmail.com

 

Нишки културни центар, часопис Градина


Упутство за објављивање

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ТЕКСТА 

ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ У ЧАСОПИСУ ГРАДИНА 

 

Часопис Градина објављује песме, приче, одломке романа, есеје, oгледе, критику и приказе из области књижевности и уметности. Текстови који су већ објављени не могу бити објављени у часопису.

Подаци о текстовима усмено изложеним на научним или књижевним скуповима треба да буду наведени у посебној напомени (фусноти) при дну последње странице текста.

Текстови се објављују на српском језику, екавским или ијекавским наречјем, на ћирилици и на њих се примењује Правопис српскога језика Митра Пешикана, Јована Јерковића и Мата Пижурице (Матица српска, Нови Сад, 2010).

Страна имена аутора у текстовима на српском језику треба да буду транскирбована и исписана ћирилицом, а приликом првог помена могу да буду исписана у загради оригиналним језиком и писмом. Поједине речи и изрази могу бити, из научно-стручних потреба, писани на оригиналном језику и писму.

Текстови се шаљу искључиво електронским путем у Word формату, на адресу: casopis.gradina@gmail.com

Текст треба да садржи следеће елементе:

– име и презиме аутора: у поезији, прози, студијама и чланцима изнад наслова уз леву маргину
– наслов рада: верзалом, центриран

Формат текста:

– стандардни: А4; маргине 2,54 cm (custom);
– фонт: Times New Roman;
– величина слова: основни текст 11 pt;
– размак између редова: 1,0;
– за наглашавање у тексту се користи италик (не болд, не подвучено);
– напомене/фусноте: у дну стране (footnotes, а не endnotes), искључиво аргументативне, величина слова 9 pt;
– списак литературе на крају текста;
– наслови књижевних или уметничких дела који се помињу у тексту (књиге, драме, филмови, представе, часописи, слике…) пишу се италиком, а појединачни наслови или делови под наводницима (песме, приче, текстови у часописима, зборницима, поглавља у књигама итд.);
– цитати у тексту се дају под двоструким знацима навода („…”), а цитат унутар цитата под једноструким знацима навода (’…’); уколико се цитира преведено дело, у одговарајућој напомени, уз податке о месту и години издања, треба навести и име преводиоца;
– када се фусноте понављају треба их скратити: нав. дело или исто…
– краћи цитати или стихови (2–3 реда) дају се унутар текста, а дужи се издвајају из основног текста (увучени и умањени – 11 pt).

 

Биографија и контакт

Ако аутор први пут објављује у Градини, на крају текста (или у посебном документу) треба да дâ кратку биобиблиографску белешку о себи, а аутори који су већ објављивали могу да пошаљу допуне. И на крају дати број мобилног телефона  и  електронску адресу.

 


НОВА СВЕСКА ЧАСОПИСА

ГРАДИНА  број 84-87/2018

ПРЕГЛЕД САДРЖИНЕ

Реч уредника

Зоран Пешић Сигма О тендерима и поезији... 9

 

ЧИТАЊЕ ГРАДА

Бојан Јовановић Име Ниша - првобитно значење и важеће погрешно тумачење... 13

 

KЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ: ПЕТАР МАТОВИЋ

 

Горан Максимовић Поезија и одбрана света... 19

Владимир Б. Перић Луменални вијадукти у мрачној комори... 21

Милош Ђурђевић Бјелина, масна хартија и социјална правда: о поезији Петра Матовића... 25

Горан Лазичић У раљама постдемократије?... 30

Петар Матовић О моћи песничког језика... 35

(Са уручења Награде Бранко Миљковић)

Петар Матовић Сан долази секирама... 37

Александра Гојковић Постало је немогуће ћутати... 42

(Разговор са Петром Матовићем)

 

СРБИЈА 2049

 

Стеван Бошњак Рецепт за справљање андроидее... 49

Илија Бакић Нешто као виц... 58

Стеван Шарчевић Дуг је пут кроз земљу Србију... 66

Иван Потић Предузеће бр. 3... 69

Дарко Тушевљаковић Узвишеност... 72

Павле Зелић Пратећи оног који види кроз таму... 107

 

ПОЕЗИЈА

 

МАЛА АНТОЛОГИЈА САВРЕМЕНЕ ПОЉСКЕ ПОЕЗИЈЕ

КРАКОВ

Избор и превод с пољског језика Бисерка Рајчић

Ева Липска Хаварија света... 119

Адам Загајевски Асиметрија... 122

Ришард Крињицки Како настаје... 125

Марћин Швјетлицки Овде... 127

Михал Заблоцки Не волим поезију... 129

Милош Бјеџицки Асклоп... 135

Ева Елжбјета Новаковска Жена шминка уста испред иконе... 137

Роман Хонет То црнило назива се земља... 140

Ерик Островски Свети Фрања обраћа се птицама... 143

Јадвига Малина Зид... 146

Лукаш Мањчик Племе... 149

Јакуб Корнхаузер Фабрика квасца... 151

Малгожата Лебда Матичњак... 153

 

Преводи 

Ђузепе Бели Сонети... 157

(Са италијанског језика превео Бојан Белић)

Јоханес Бобровски Тад волео сам златну вугу... 166

(Са немачког језика превео Звонимир Костић Палански)

Михаела Албу Десет песама... 184

(Са румунског језика превео Славко Алмајан)

Славе Ђорђо Димоски Вавилонски дрхтај... 194

(Са македонског језика превео Радослав Вучковић)


Из преводилачке радионице Данијеле Трајковић

Хада Сенду 100 милиона светлосних година сна... 199

Кевин Хигинс Неће бити више грмљавине... 201

Алисија Мињарез Рамирез Земаљски... 204

Октавио Квинтанила Усамљеност... 206

Дебејсиш Парашар Парфимисанa паучина... 208

 

Из нових рукописа 

Зоран Вучић Упоредне песме... 211

Татјана Венчеловски Прозор у двориште... 215

Хана Гадомски Трупа... 220

Бојан Илић Бокерини Растегљива рана... 232

Мирјана Петровић Филиповић Менелик... 244

Драган Хамовић Скоком удаљ... 248

Дамир Јоцић Вертикала... 251

Маријана Јовелић Спасена у троуглу... 254

Никола Живановић Некролози, баладе, корачнице... 267

Анастасиа Стоиљковић Свакодневна антика... 278

 

КАРЛ МАРКС: ИНСПИРАЦИЈА

 

Карл Маркс Књига љубави... 285

(Изабрао и са немачког језика превео Звонимир Костић Палански)

Виктор Ворошилски Стари Маркс... 298

(Са пољског језика превео Петар Вујичић)

Ханс Магнус Енценсбергер Карл Хајнрих Маркс... 300

(Са немачког језика превео Звонимир Костић Палански)

Михаел Кригер Маркс говори... 302

(Са немачког језика превео Звонимир Костић Палански)

 Адам Загајевски Стари Маркс... 303

(С пољског језика превела Бисерка Рајчић)
Мирча Динеску Пијанство с Карлом Марксом...
304
Милан Узелац  Тезе о Марксу... 305


ЛИНКОВИ

 

Дмитриј Лихачов Катеринушка се мало задржала... 315

(Са руског језика превео Андриј Лаврик)

Бојан Белић Ђузепе Ђоакино Бели - Песник Небеске Улице... 327

Весна Тријић Моћ наратива... 330

(Роман Горски Весне Голдсворти и његове везе са Великим Гетсбијем Скота Фицџералда)

Маријана Јовелић Када страст потрга дугмад и раскопча крагну: ослобађање пута кнедли у грлу... 343

(О „Блудном парипу“ Енеса Халиловића)

Александра Батинић Немогућност живљења, могућност писања и безвременост памћења... 352

(Приповетка Миш бели срећу дели из књиге Преживљавање Драгослава Михаиловића)

Самир Љајић, Татјана Д. Ђукић и Милан Дојчиновић    Језик одговорности у медијима... 360

Јадранка Миленковић Уметност, извор, циљ, потискивање... 371

Микица Живковић Издалека ту, изблиза нигде... 381

(рефлексије, интроспекције)

Адријана Турајлић О уметницима street art-a кроз филм излаз кроз продавницу сувенира... 383

Љубиша М. Коцић Рене Mагрит – слика као поетски кондензат... 390

Зоран  Николић Жељко Пахек или звук симфоније будућег доба!... 402

 

КРИТИКА

 

Иван Коларић

„Није остала ниједна ствар која није била полупана” џепна историја ребетика... 413

(О књизи Гејл Холст, Пут у ребетико: музика грчке поткултуре: песме о љубави, тузи и хашишу)

Јелена Вељковић Мекић Моћ приповедања... 417

(О књизи Сузан Пероу  Лековите приче за лакше и срећније одрастање)

Александар Б. Лаковић Љубав и након краја света... 421

(О књизи Звонка Карановића  Иза запаљених шума)

Миломир Гавриловић Радости и порази изрицања као предуслов успона духа... 425

(О књизи Живорада Недељковића Успон)

Марија Булатовић Нови типови текстуалности... 430

(О књизи Милана Орлића Андрић, Црњански, Пекић: приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа...)

Христина Аксентијевић

Симулакрум свакодневног света у (ауто)критичкој призми Јована Николића... 434

(О књизи Јована Николића Хотел Никарагва)

Оливер Милијић Из  таме света у свет свет(л)а... 440

(О књизи Зорана Вучића Прошлост будућности)

Милијан Деспотовић Заједно песмено пловити... 444

(О књизи Аце Видића Бродовље и друге песме)


БЕЛЕШКЕ О АУТОРИМА...  449

FLAY LEAF

Саша Димитријевић Васкрс вапаја... 461

 

 

ВЕСТИ

КОНКУРС ЧАСОПИСА ГРАДИНА ЗА ФАНТАСТИЧНУ ПРИЧУ:

СРБИЈА  2049.

Текстове на ћирилици, до 10 страница и кратку биографију послати најкасније до 1. јуна 2018. на адресу

casopis.gradina@gmail.com

Најбоље приче биће објављене у часопису у 2018. години. 


УТОРАК, 26. 12. 2017. у 19,00

Промоција часописа ГРАДИНА бр. 78-79 / 2017.

Учествују: Уредништво и аутори из Ниша

Мала сала Нишког културног центра



ОДЈЕЦИ

Стари бројеви часописа "Градина" коначно послати на адресе медија, аутора и читалаца. Информација у новосадском "Дневнику":

Час/опис: Град од хартије

Часопис за књижевност, уметност и културу “Градина” у новој серији (број 64-65) посвећен је теми градова. Уредник “Градине” Зоран Пешић Сигма тим поводом пише... http://www.dnevnik.rs/kultura/casopis-grad-od-hartije 


БИБЛИОГ
РАФИЈА ЧАСОПИСА "ГРАДИНА"

Градина спада у малу групу дуговечнијих часописа, који је у потпуности аналитички обрађен. Претходна годишта обрађена су у следећим библиографијама:

За период:     У свескама:

1900-1901.       Градина. - Бр. 7 (2000)


1966-1980.        Градина. - Бр. 11/12 (1980)

1981-1985.        Градина. - Бр. 2/3 (1987)

1986-1995.        Градина. - Бр. 11/12 (1996)

1996-2005.        Градина. - Бр. 13 (2006)

2006-2010.        Градина. - Бр. 44/46 (2011)

2011-2015.        Градина. - Бр. 72/73 (2016)



ЧАСОПИС "ГРАДИНА" ЛИНКОВИ


- На сајту Комуникација:

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/index_html?stdlang=gb

- На Фејсбуку:

https://www.facebook.com/casopis.gradina/

- На Википедији:

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)