VoIP‎ > ‎

VOIP standardi i protokoli

Voip protokoli, kao i vecina drugih protokola za prenos multimedijalnih podataka, implementiraju se na aplikacionom sloju referentnog modela OSI. U Voip sistemima najcesce se koristi standard H.323 i protokol SIP.


H.323

H.323 je ITU specifikacija skupa protokola za multimedijalnu komunikaciju preko lokalnih racunarskih mreza.H.323 je trenutno najslozeniji, ali i najpotpuniji standard koji obrađuje sledece kategorije: kompresiju i prenos govora i slike u realnom vremenu, prenos tekstualnih poruka, kontrolu kvaliteta veze, uspostavljanje veze, autorizaciju i registraciju korisnika. H.323 obezbeđuje mehanizme za povezivanje opreme razlicitih proizvođaca (nezavisnost od opreme i aplikacije) i nezavisnost od mreze, kao i podrsku za konferencijsku vezu i komunikaciju sa vise krajnjih tacaka.

Osnovne H.323 komponente su terminali (kao sto je Microsoft NetMeeting), protokola konvertori, tj. mrezni prolazi (gateway) koji povezuju H.323 zone i druge mreze, cuvari zone (gatekeept) koji nadgledaju rad svih ostalih komponenata, preslikavaju telefonske brojeve u IP adrese odredisnih uređaja i sprecavaju zagusenje (kontrolisu broj uspostavljnenih veza u mrezi) i MCU jedinice (Multipoint Control Unit), koje su zaduzene za kontrolu konferencijskih veza.

Standard H.323 koristi veliki broj protokola, kao sto su se protokoli za audio kompresiju (G.711,G.723.1,G.729) i video kompresiju (H.261,H.263,H.264), kontrolni protokoli H.225 i H.245, RTP protokol (Real-time Transport Protokol) za prenos informacija u realnom vremenu i RTCP (Real-time Transport Control Protocol) koji obezbedjuje dodatne mehanizme kontrole RTP prenosa.

SIP

Protokol SIP (Session Initation Protocol) specificirao je IETF (Internet Engineering Task Force). SIP  sluzi za uspostavljanje, odrzavanje i raskid multimedijalne sesije. SIP najcesce koristi UDP kao protokol transportnog sloja, zato sto UDP ne zahteva slanje potvrde o prijemu paketa i time omogucava razgovor u realnom vremenu. SIP se, kao i H.323, poziva na razlicite protokole. Najznacajniji su: RSVP (Resource reSerVation Protocol), koji se koristi za rezervisanje mreznih resursa i pomaze ostvarivanje odredjenog nivoa kvaliteta usluge, RTP, RTCP, i RTSP (Real time Streaming Protocol) protokoli aplikacijskog nivoa za slanje podataka u realnom vremenu, SAP (Session Announcement Protocol) protokol za objavljivanje  multimedijalnih sesija i SDP (Session Description Protocol) protokol za opis multimedijalnih sesija.

Osnovni delovi SIP sistema su: korisnicki agent i SIP mrezni server. Korisnicki agent (UA) jeste sistem smesten u krajnjim tackama komunikacije, koji radi za korisnika. Korisnicki agent sadrzi dva dela: klijentski (User Agent Client, UAC), odgovoran za generisanje zahteva, i serverski (User Agent Server, UAS), koji odgovara na zahteve drugih ucesnika u komunikaciji. SIP mrezni server nije neophodan za uspostavljanje veze između dva terminala, ali nudi dodatnu funkcionalnost, pa se zato u praksi skoro uvek i koristi. Razlicite vrste SIP mreznih servera obavljaju odredjene uloge H.323 cuvara zone.


RTSP – Real Time Streaming Protocol


RTSP je protokol aplikacijskog nivoa namenjen kontroli dostave podataka sa real-time svojstvima kao što su audio i video. RTSP ostvaruje i kontroliše jedan ili više vremenski sinhronizovanih tokova kontinuiranih podataka kao što su audio ili video. RTSP ne zahteva konekciju. Server održava sesiju koja nije nikako zavisna od veza prenosnih slojeva kao što je na primer TCP veza. Klijent zato može koristiti i connectionless protokol kao što je UDP. Tokovi podataka kontrolisanih od strane RTSP-a mogu koristiti RTP ali funkcije koje obavlja RTSP ne zavise od transportnog mehanizma koji se koristi za prenos podataka.



Comments