Dnevnik 1989

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 20.09.2011. 09:32   [ Ажурирао/ла 09.08.2016. 08:43 Miroslav Lukić ]
Rukopis

Nedelja, 4. jun 1989.

Prema Šklovskom, recepcija umetničkog dela odlikuje se 'proživljavanjem forme' i ova forma, ili konstrukcija, postaje glavni predmet interesa čitanja.

 

*

Razgovor (telefonom) sa Srbom Ignjatovićem oko signalističkog bloka u „Savremeniku”. Dogovaramo se da se nađemo negde polovinom juna (posle njegovog povratka iz Bora), pogledamo zajednički tekstove, napravimo redosled i na neki način pripremimo blok za štampu. Dogovor je da blok ide u septembarskom broju časopisa. Srba me obaveštava da će u tom broju biti objavljena i  knjiga Berđajeva. Signalizam i Berđajev -  zagonetan kolaž.

 

*

Topao, kišni junski dan. Popodnevno spavanje, mučni snovi, depresivno raspoloženje. Zove Šutić telefonom. Ispovedam se, pričam o svom stanju. Posle razgovora kajanje zbog otvorene, nesputane, temperamentne ispovedi. Neraspoloženje i depresija se uvećavaju.

 

*

„Postoje li širom otvorena dvaput zaključana vrata pred kojima ili iza kojih čovek mora da oseti kako i duševno i fizički pripada jedino samom sebi?”

(A.  Vučo)

 

*

 

Mistika utapanja u jezik i jezičko.

 

Promena – žudnja za promenom – iz samog korena bića.

 

Koliko reči ponekad mogu biti nezavisne od svog značenja?

 

*

Na pijaci Zeleni venac, u podne dok kupujem jagode, matoru kurvu, svoju staru poznanicu, prodavci, zadrigli, sremski seljaci dočekuju halakanjem ženidbenim ponudama i gromoglasnim smehom. U njoj, u njenim pokretima i osmehu, u reagovanju na čitav taj cirkus čiji je povod, nešto zaprepašćujuće detinjasto, infantilno i do bola naivno.

 

*

„Dolazilo mi je da dignem pokrov i iziđem iz brodića, a nisam mogao, toliko sam bio lijen i slab, i kao prirastao za samo mjesto. Osjećao sam ih u blizini ledene i tihe ulice, strašna lica, šumove koji kidaju, dube, stenu, udaraju. Čekao sam dakle da mi potreba da serem, vidim kako se piša, dade snagu. Nisam htio zaprljati svoje gnijezdo! A ipak mi se to dešavalo, sve češće i češće. Skinuo bih gaće, okrenuo bih se malo na stranu, tek da oslobodim rupu. Skrojiti kraljevstvo, usred svjetskog govna, a zatim srati na njega, to zaista liči na mene.”

(Beket)

 

 

*

Oporo vreme. Gušter na plandištu. Dobitak i gubitak. Rasvetli nas. Ponoćnica. Ona što prati povorke. Poniženih. San i orhideja. Iza ogledala. Mala. Čudna stvorenja. Crvenih zenica.

 

*

Više nema nikakve dileme, ma kako ga u budućnosti budu procenjivali, ovaj Dnevnik je za mene, ipak, književno delo. Svakako ne i najvažnije, na prvom mestu je uvek bila i ostaće poezija.

Ponedeljak, 5. jun 1989.

KRV NA TJENANMENU („Trgu nebeskog mira”)

Ogromni naslovi u današnjim novinama izveštavaju o pokolju hiljade golorukih građana i studenata u glavnom gradu Kine.

„Posle dugog oklevanja, kineska vojska je u noći između subote i nedelje izvršila naređenja političkog vrha. Sa svom silom oružja i opreme krenula je na stotine hiljada demonstranata ulogorenih u centru Pekinga i rezultat je bio stravičan masakr, po mnogima i najteži u istoriji moderne Kine. Nenaoružani mladi ljudi su košeni rafalima mašinskih pušaka, gaženi gusenicama tenkova i oklopnih transportera, javljaju očevici. Niko ne zna koliko je tačno žrtava, stotine, možda hiljade poginulih.” 



Kroz otvorena balkonska vrata, dok sedim za pisaćim stolom u Dobrinjskoj, iz crkvene porte, teški, opojni miris lipe.

 

*

Žarko Đurović javlja da se pojavilo „Stvaranje” sa njegovim prikazom na „Beloušku”.

 

*

Iz Krakova Kornhauzer šalje svoju knjigu pesama „Načelne teškoće” u izdanju KOV-a, Vršac. On je ovogodišnji dobitnik Evropske nagrade za poeziju koju dodeljuje vršačka književna opština.

 

Otvaram ruku

Ruka kao ruka

Otvaram srce

Zatvoreno

 

(Iz „Načelnih teškoća”)

 

*

Pre nekoliko dana odnesem Viktorov rukopis (zbirku pesama „Prozirno krilo muve”) u „Nolit”, predam je direktno M. Stamboliću u ruke s’ rečima: „Mene ste do sada više puta odbijali nadam se da ćete knjigu mog deteta objaviti.”

 

*

U potrazi za iskonskim i preverbalnim.

 

Humboltova teza o jeziku kao delovanju (energia).

 

Što dublje ulaziti u znakovnu prirodu jezika.

 

Nezaustavljiv je hod civilizacije ka vizuelnom mišljenju.

 

*

Prema Bavčarevim zapisima prvi čovek Slovenije, Janez Stanovnik izjavio je da hrvatski političari u sadašnjoj jugoslovenskoj situaciji jednostavno „nemaju muda.”

 

*

Uveče na Kolarčevom narodnom univerzitetu učestvujem na književnoj večeri posvećenoj antologiji Momira Vojvodića „Žertveno polje Kosovo” (poezija 1389-1989). U antologiji sam zastupljen sa dve pesme: „Musić Stefan” i „Obilić”.

 

*

Posle objavljivanja svog slavnog naučnog dela „O poreklu vrsta”, Čarls Darvin je pisao da se „ne sme isključiti mogućnost da je život, možda začet na nekoj dalekoj planeti ili nebeskom telu” koje je imalo kontakt sa našom Zemljom.

 

*

U Teheranu je u 86. godini života umro ajatolah Homeini. U njegovoj biografiji između ostalog stoji da je pisao i pesme. U svetu literature biće, međutim, zapamćen po tome što je naredio ubistvo jednog pisca.



Comments