SVI TI SE SMEJU

поставио/ла Miroslav Lukić 22.12.2012. 02:30   [ ажурирано 22.07.2016. 13:59 ]
Iz novih rukopisa



Kako ti prići
I samo došapnuti
Tako klonulom na mrkoj prašini
Grumenu koji dahće
Na sred utabane tacne
Smrtnom poslužavniku poluprazne arene

Sagnuti se,uneti se u lice
Iz kog kilja još vreli dah
Sakriti se od presjajnog pogleda,
Odlazeđih polomljenih staklića,zabiti u uho i srce
Oproštajno obaveštenje

Ne kikoći se , ne diči se
To što je u tebe pobodeno
Što viri i kaplje
Štrči i hladi
Nisu ukrasne ukosnice
Šnale od zvezda,šal od sunca

Vita koplja,španska serija
Ljute rane i goveđi hidalgo
Oko svega
Božija i ljudska publika
Rosi krv,krvari rosa
Uzalud se sijaš
pesniče




DNEVNA STRAŽA

 

Kako je lepa ova rupa
i u njoj bunar pun kisele mesečine
i tvoja mi je ružna grimasa podnošljiva
ona kojom pokazuješ da me ne razumeš


kako obuzima, kako opija ova zbrka s čulima
u grlo vidljivo,uhom taknuto,miris slabog pamćenja
muvlji nužnici -veliki zidni časovnici s kazaljkama
sekačima večne dosade,čemu uopšte ogledala


kako je dalek onaj hitri doručak,onaj grč bez metafore
stvarnost mlečnih zuba,drhtanje koje sve trpi preozbiljno
samo tebe nema,opet si neizlečivo zdrav,vešt i priseban
ni sasvim budan, ni sasvim voljan za nesanicu za priviđenje
za preskakanje rupa
okrenut si leđima jer sve razumeš

__prateca poruka  Ne vide  Oni nikog
ne  cuju oni nista
ovi svetuju Vladu
oni vladaju Svetom
Comments