Radivoj Šajtinac

Bio-bibliografski podaci



 
Rođen  1949 godine u  Zrenjaninu,gde završava osnovnu školu i gimnaziju.Na filološkom fakultet u Beogradu studirao Opštu književnost sa teorijom književnosti.

Član Srpskog književnog društva i Društva književnika Vojvodine.Radio kao kulturni poslenik u Centru za kulturu i Gradskoj biblioteci.Bio jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za knjiženost i kulturuUlaznica . Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu  kritiku,bavi se i  dramaturgijom i prevodom s ruskog i engleskog jezika. 

Knjige pesama:Oružje ljudski ranjeno,Ulaznica, Zrenjanin  1970

Šumi se vraćaju pragovi   Centar za kulturu,Zrenjanin 1974

Darovno putovanje  Matica  srpska, Novi  Sad  1978

Panglosov  izveštaj Prosveta  Beograd 1982

Suze u lunaparku,Bratstvo-jedinstvo-(Svetovi ) Novi  Sad 1987

Očenaš na Tajms-skveru    Četrvrti talas(V. Despotov) Novi  Sad 1991  

Olovni  dolov,Gradska bublioteka   Zrenjanin 1995

Led i mleko,  Narodna knjiga  Beograd 2003

Nagrada  Knjiga godine  DKV

Psi versa .Narodna knjiga Beograd  2005

Kanjiška monotipija.dvojezično  na srpskom  mađarskom Kanjiža 2007

Stara kantina, Adresa, Novi Sad,2011

Severni izgovor, Povelja,Kraljevo 2011 


Knjige proze:    Banatska čitanka     tri izdanja,  Zrenjann 1991,  2005 Pančevo2008

Nagrada  Karolj Sirmaji 1991 

Moj begejski deo sveta Gradska biblioteka Zrenjanin 1994

Bajke o grmu     Iro  RAD  Beograd 1995

Čehovija   Prosveta, Beograd 1996

Nagrada Stevan Pešić  1997

Vez u vazduhu  Prosveta,Beograd 1998

Žrtve  bidermajera  Geopoetika  2000

Sibilski glasovi  Geopoetika  2001

Nada stanuje na kraju grada(sa Uglešom Šajtincem)

SKCBeograd2002

Vodeno  dete, Gopoetika 2004

Pričica  Grafički  atelje  Dereta 2005

Nagrada Dimitrije  Mitrinović

Kinesko dvorište  Dnevnik Novi Sad  2006

Lyrik-klinik        Geopoetika 2009 

Knjige eseja                  Demogorgon Gradska  biblioteka  Zrenjanin 1990

Hotel  Čarnojević,Matica srpskaNovi  Sad 1989

Hajka na Akteona Gradska biblioteka Zrenjanin1997 

Dramska dela ,izvedena: 

Cveće i smrt starog Luke,Rež.dr.Jovan Putnik

Pozorište Toša Jovanović Zrenjanin 

Ljupčetovi snovi,poetsko pozorje za decu rež. Lilijana  Arsenov

Poz.Toša Jovanović Zrenjanin 

Banatikon                      rež L.Arsenov

Poz Toša Jovanović Zrenjanin 

Steva Svetlikov .         rež Marin Malešević

Narodno poz. Kikinda 

Atlantska veza,rež ,  Dragan Jović i Stevan Šalajić

Dramski program RTV Novi Sad 

Paorska groznica, rež Ljubosav Majera 

Autorka radionica i produkcija  

Poezija,proza i eseji prevođeni na engleski,nemački,francuski,španski, mađarski, slovenački,makedonski,rumunski, finski,turski,slovački i grčki jezik. 

Roman Žrtve bidermajera izlazi u prevodu na engleski kao delo u ediciji Savremena srspka književnost za  čitaoce u  svetu 


ЛЕПША СЛИКА

поставио/ла Miroslav Lukić 29.03.2013. 03:48   [ ажурирано 22.07.2016. 14:01 ]

Из рукописа

 

Није стигло писмо,нити је пријао доручак,
Чак је и та мрка мрља
На чистој пижами
Од кафе посркане на брзину
 
Пред колибом,под тршчаним  кровом
Осмех се попут даха
Тешко и смешно подиже
Спајајући лице и црева
 
Залудност свежа
сад  је пригодни цвркут
Била би добра и целодневна
Јер нема кише,све су суши,
Из ситних тршчаних шупљина нечујно клизе
Капи пролазећи дуго,ко
Присилни залогаји
Али све су то на крају косе стрмине
Блиставе капи бесплатног театра
светиљке које трају колико и јутарње стрпљење
Украси надолазећег дана
Већ сад крцатог неодлучностима
 
Из оваквих тренутака
Сцена и реторичног трема
Болни су се стари песници
одмах устремили на богове и облаке
отресајући  се од сна и замагљених погледа
 
како се злослутна царска самоћа
тако театрално претварала  у јутро
бљесак,изазов,асоцијацију
који то беху грчеви,разлози и мириси
 
којим су то непомичним стаклом
око меда,млека,желеа,павлаке или компота
били опседнути нагнути ко у преданом читању
зеницом-стеницом истовремтно лутајући
по везу,есцајгу,деколтеу,крошњи и латицама
 
 
како осташе сити у тој питомој синхронији
чак  они који жуђаше за небесницима
које  већ до поднева
нико није разумео ни  у врти ,ни у плачу
 
нешто се десило под утешним плавим сводом
нешто што,за узврат,није тражило
ни нову реч ни нејаснију жртву
неко се  кроз капи закикотао
дао наде уморним капцима и првим корацима
 
буђење се ослободило претеривања,
ништа и нико ничим није потраживао за заслуге
 
 
ко би се тада пред обраслим водоскоком
усудио да без повода позира
да није свестан тајне ноћне позивнице
која би,откривена,створила хаос међу рођацима
шалитром нашмикани кипови
осули би се од запрепашћења
 
зар гостопримству узвратити  неверство
сва тиха умирања и душине змије
од камина до клавира.
зар таква густина инцеста у ентеријеру
слеђена порокапље
у оваквој јутарњој лектири
 
у својој скривеној самоћи
пуцкетаве гаталинке
љупкост у следовању
грмље у пупољцима
уздаси и рукољуби
и наравно
славуј  у дугиној тамници
 
у овом објекту  кичастог необарока
чији је вланик масни маљави чистач носа
тамо на паркингу под јелама
и луковима од кованог гвожђа
 
с диригентском палицом
извађеном из ретких зуба
којом,повремено,опише неки израз
у ваздуху,интонира простаклук,
отера нечију сету и свачије комарце
 
 частећи грохотом најамнике
све одавде,од трема до галерије коњушнице
 
овде су версички хркали
неспутани поданици туђих жена и
вила малолетница
скупо продавали своје слично плачно јутро
ко ово,
одбацујући кишу,кров и трску
имитацију и рестаурацију
 
зашто је ова вода тако тамна
питаш ме док смо на  обали обавезног рибњака
на крају љупко запуштеног пропланка,углавном,тамо докле
не долећу ни стихови,ни винске нушице
где је ,чини се, све суво и јасно
 
збиља,тамна а не мрачна
 
ту су  скакали младалачки и старачки демони
неисписани,ненасликани
чак ни потрошени
у великом изгнанству богатства
трулили сред златних нејестивих рибица
пресијавали се у смртној оргији
понекад само засветливши у нечијој причи
тек толико да све наоколо
буде овако претерано у васколиком праштању
 
чему аналогије,симболи,цитати,светиљке и рунделе
оне капи с почетка и она трска у стрехи
ово збиља постоји
чак и версички неуништиво
 
 
и неверства су доброчинства
радо би процедила песма 
неузвраћене љубави -  имање
 
зато тај несигуран искорак на овој  стилској тераси
претеривање у привиђањима.
И непронађеним речима,
Намеран сам,можда,
да улепшам неизвесно нечије читање
 
 
 
Увек захвално неочекиван
На оваквим местима тренутак није од времена
Више је нечему налик
Видљив а насизрецив,опраштајући,
Воденотаман

SVI TI SE SMEJU

поставио/ла Miroslav Lukić 22.12.2012. 02:30   [ ажурирано 22.07.2016. 13:59 ]

Iz novih rukopisa



Kako ti prići
I samo došapnuti
Tako klonulom na mrkoj prašini
Grumenu koji dahće
Na sred utabane tacne
Smrtnom poslužavniku poluprazne arene

Sagnuti se,uneti se u lice
Iz kog kilja još vreli dah
Sakriti se od presjajnog pogleda,
Odlazeđih polomljenih staklića,zabiti u uho i srce
Oproštajno obaveštenje

Ne kikoći se , ne diči se
To što je u tebe pobodeno
Što viri i kaplje
Štrči i hladi
Nisu ukrasne ukosnice
Šnale od zvezda,šal od sunca

Vita koplja,španska serija
Ljute rane i goveđi hidalgo
Oko svega
Božija i ljudska publika
Rosi krv,krvari rosa
Uzalud se sijaš
pesniče




DNEVNA STRAŽA

 

Kako je lepa ova rupa
i u njoj bunar pun kisele mesečine
i tvoja mi je ružna grimasa podnošljiva
ona kojom pokazuješ da me ne razumeš


kako obuzima, kako opija ova zbrka s čulima
u grlo vidljivo,uhom taknuto,miris slabog pamćenja
muvlji nužnici -veliki zidni časovnici s kazaljkama
sekačima večne dosade,čemu uopšte ogledala


kako je dalek onaj hitri doručak,onaj grč bez metafore
stvarnost mlečnih zuba,drhtanje koje sve trpi preozbiljno
samo tebe nema,opet si neizlečivo zdrav,vešt i priseban
ni sasvim budan, ni sasvim voljan za nesanicu za priviđenje
za preskakanje rupa
okrenut si leđima jer sve razumeš

__prateca poruka  Ne vide  Oni nikog
ne  cuju oni nista
ovi svetuju Vladu
oni vladaju Svetom

KAKO DOLAZI LUDILO / Šajtinac

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 06.05.2012. 05:00   [ Ажурирао/ла 22.07.2016. 13:54 Miroslav Lukić ]

Iz rukopisa pesnika

 Zagledan bilo gde,bez malaksalosti i šapata

Opet pred samim sobom,onom jamom bez odjeka

Bez pitanja,tegoba,jeze i podozrenja

Bez  ičega sto si bio i jesi i tek pretiš da budeš

Nakon sve nerazgovetnosti,slučajnosti i priviđenja

Od jedinog brata tek spašenog iz modre pšenice

Ona što je izrasla do prozora kuće od naboje

Okružene  hordama mišijim i teškim bubama

 

Izbaciti  slike,glasove,znake i krovove iz sećanja

Ogledala iz duše,

iz tesnog grla crva

Uginulog od tepanja

Uzalud se hvatati  za pogubljene

Izbledele i nestale drške iz vazduha

Sećati ravnoteže,odvažiti niz naglu suzu

Tražiti se u sopstvenim linijama s dlana

 

Razumeti naglo nejanoću sopstvenog obraćanja

Rođačku tugu,bližnji strah

Pred  svima, tvoj višak kostiju i  mesa

Preliven preko senke,

Plik,otok, modricu i krastu od neizrečenog

Procvao jedar preko lica

 

Sporim se drhtanjem smirivao vazduh

Nikakve praznine

Samo napon da se nekako izbavi

Sve ovo

Iz tela

Dovoljno svetla,dovoljno nemog iskustva

Dovoljno bunila i dovoljno mučnine

Sav se potcenjeni imetak oslobodio ćudi

Ko prokisli gačac,ustreptao na ivici oluka

Prva stanica pogleda,

Drugi zanos malaksalosti,

lepo blato na ružnim krilima

izmišljanje sopstvenih dvojnika,

pevušenje o njihovim veštinama

bolovima dodvoravanje

 

 

staskleni bunar u mraku

buncanje i klokot vode

izvorska sestra srca, krik bez senki

 

grančice divljih vrba u hramu sa užinom

prvi dan škole,plastična lopta pakla

kreda, usta, jeza i računaljka

prazna soba,bučna učionica,vrapci u ušima

nigde nikog a čista potkošulja,šake

sveske,zebnje i overena knjižica

stvari čine ,stvari slave

 

iznad temena i crkvenog tornja

rasuti crni tučak dijabolom pogođene vrane

crno perje uvodnog školovanja

ko se buni tako prodje

ne mora ni da leti, ne mora ni da je crn,ni pernat

još manje krilat i nameran



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

može da umišlja,milovan ko goli crv

da je  omiljen nekom na nečijem golom dlanu

i da linije- lavirinti nisu ni čuvari ni putokazi

sva ljubav je samo zakon koji nekome pripada

pravda tajnog reda .

odsjaj neba u peščanom zrnu

vazda i svuda,sačuvan od velikih reči

ne zamišljaj se

da si zmijče,već otrovno i sklisko

da ćeš se iz ovoga izbaviti

da  te neće stići vazdušni  metak

olovni peharčić

baš kad pomisliš,kad se trgneš

kad udahneš,duboko

 

jer

onaj koji zatekne mesečinu

i  kog zatekne modra senka,podzemna zenica

pričaće u sebi kratkoživo  i nerazumno

od glasa će mu praviti paučinu

smestiti u njoj lastavičije jaje

 

disati,dozivati,poletati,pominjati

onako ljudski ,ko zdrav i živ,

ko svoja prišlost, ko poslušnost

ko neizvesno obećanje

ko nalik i  razgovetnost 

 

može da umišlja,milovan ko goli crv

da je  omiljen nekom na nečijem golom dlanu

i da linije- lavirinti nisu ni čuvari ni putokazi

sva ljubav je samo zakon koji nekome pripada

pravda tajnog reda .

odsjaj neba u peščanom zrnu

vazda i svuda,sačuvan od velikih reči

ne zamišljaj se

da si zmijče,već otrovno i sklisko

da ćeš se iz ovoga izbaviti

da  te neće stići vazdušni  metak

olovni peharčić

baš kad pomisliš,kad se trgneš

kad udahneš,duboko

 

jer

onaj koji zatekne mesečinu

i  kog zatekne modra senka,podzemna zenica

pričaće u sebi kratkoživo  i nerazumno

od glasa će mu praviti paučinu

smestiti u njoj lastavičije jaje

 

disati,dozivati,poletati,pominjati

onako ljudski ,ko zdrav i živ,

ko svoja prišlost, ko poslušnost

ko neizvesno obećanje

ko nalik i  razgovetnost

tek  da znaju šta će s tvojom mukom

krvoločni, najrođeniji

iz zemnog piska pravo u lice Đavolu

 

Otopila se,ko pena, ko smet

zaštitna i rečita ona samoća

viri,plazi se,  štrči

obolela prisebnost – glogov kolac

stiže

stiže.

 

1-3 of 3