Опрашивање

Полинација је процес којим се полен преноси код биљака, чиме се омогућава осемењивање и сексуална репродукција. Зрна полена садрже мушке гамете (сперму). Женски гамети се налазе унутар тучка.[1] / Поленова зрна на зигу тучка почињу да се издужују на доле, стварајући поленову цев. Цев се крече ка поднику тучка у којем је удобно смештен заметак будућег семена. Спајање мушке сперматоцидне и женске јајне полне ћелије назива се оплођење. Из оплођене јајне ћелије-зигота, развија се клица - зачетак будуће биљке. Плодник тучка наставља да расте, стварајући плод, а већина осталих цветних делова полако се суши и опада. / Опрашивачи могу бити инсекти, човек или ветар.  (Википедија)

Биљке које се опрашују уз помоћ инсеката називамо ентомофилне биљке. Те биљке ређе изазивају алергије код људи, јер је полен тих биљака влажан, самим тим и тежи, па се због те чињенице теже преноси ваздухом. Најпознатије опрашивање инсектима, које укупно износи 80% површина је опрашивање биљака помоћу пчела. Такво опрашивање назива се ентомофилија. Пчела је незаобилазан инсект опрашивач прије свега, због своје бројности. Наиме, у једној заједници живи и ради и до 80.000 пчела, што зависи од врсте кошнице у којој живе. Предност медоносних пчела над осталим опрашивачима је сама чињеница, да је човек научио како се опходити с њима.

Martin Heidegger: Zašto ostajemo u provinciji?

поставио/ла Miroslav Lukić 20.02.2019. 02:16   [ ажурирано 20.02.2019. 02:17 ]

  - odlomak -
...Gradski je svijet u opasnosti da podlegne jednom razarajućem pogrešnom uvjerenju. Čini se, naime, da se oko svijeta seljana i njihova opstanka često brine jedna vrlo glasna i vrlo poduzetna i vrlo dopadljiva nametljivost. Ali upravo se tako i niječe ono što je sada jedino neophodno: održati razmak prema seljačkom opstanku, prepustiti ga više nego ikada ranije njegovu vlastitom zakonu; ruke sebi - da se ne bi izobličio u neiskrenom brbljanju literata o onom narodnosnom i o ukorijenjenosti u tlo. Seljanin ne potrebuje i uopće neće tu gradsku susretljivost. Ono što on potrebuje i hoće, jest plaho ophođenje prema svojoj vlastitoj biti i njezinoj samostojnosti. No, mnogi od gradskih potomaka i izraštaja - ne najposlije skijaši - ponašaju se na selu ili na seoskom imanju tako kao da se "zabavljaju" u svojim velegradskim palačama zabave. Takvo ponašanje na jednoj večeri razara više nego što desetljećima dugo znanstveno podučavanje o narodnosnom i izučavanju naroda ikada može potaknuti.




Ostavimo se svakog milostivog gnjavljenja i lažnog narodničarenja - naučimo se da tamo gore ozbiljno uzmemo onaj jednostavni, tvrdi opstanak. Tek će nam tada on ponovno govoriti.

Nedavno sam dobio drugi poziv za prijelaz na Berlinsko sveučilište. U takvoj se prilici povlačim iz grada u brvnaru. Slušam što mi kazuju gore, šume i seoska imanja. Pritom svratim do mojega starog prijatelja, sedamdesetpetogodišnjeg seljanina. On je u novinama čitao o pozivu za Berlin. Što će reći? Polako upire siguran pogled svojih bistrih očiju u moj, te strogo zatvorenih ustiju na moje rame polaže svoju vjerno-opreznu ruku i - jedva primjetno - klima odrečno glavom. To znači: neumoljivo ne!





(1934)

Prijevod s njemačkog Mario Kopić

Дресура пчела и писаца

поставио/ла Miroslav Lukić 08.07.2018. 01:54

Да ли су те пчеле, које изјутра гледаш, како лете од једног до другог цвета бундева и тикава, и завлаче се у жуте цветове, дресиране? Да ли их је дресирао човек, зналац, или је то део њиховог инстикта?
 Колико, међу писцима, светским или нашим, има писаца који својим књижевним радом и залагањем подсећају на пчеле?
    Наведите неко од таквих имена?
    Има ли их међу онима чије сам радове публиковао, као уредник и издавач, на овом сајту, или по часописима, штампаним на папиру?
    Слободно напишите, и ако их нема.
Ако сам грешио и претеривао у избору.
   Чини ми се да треба потискивати све оне, који су у литературу залутали, амбициозне ленштине, којима пристају нека друга, меркантилнија занимања.
   Потискивати, и простор давати "књижевним пчелама".

1-2 of 2