KANTILENA

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 04.05.2011. 04:01   [ Ажурирао/ла 22.07.2016. 14:16 Miroslav Lukić ]
ZORAN M. MANDIĆ

Ovo nije ozbiljna pesma

Dragi moj Petru Krdu eteričan duh njene kantilene

dolazi iz tvog eona u

kome si  suretao i ispraćao Emila Siorana

Naravno sada posle ovog 30-tog aprila

pohriliće lešinari - tvoji takozvani prijatelji da

tumače oporuku koju si najverovatnije

poneo sa sobom

Ali, gle razočarenja kada u njoj otkriju da se

ne nalaze u spisku kandidata za Evropsku nagradu

kada pročitaju Tvojom rukom napisanu napomenu

Ne spominji đavola

Koliko juče u nevidljivom predgovoru tvog

nenajavljenog odlaska

kroz magični zvuk mobilnog telefona

poručio si mi da u Apatinu želiš da predstaviš

nova izdanja KOV-a

Vreme žena, Severce Miroslava Mirka Lukića,

Tadeuša Ruževiča, eseje Nikole Bertolina

Ostalo je na tome da se dogovorimo

Da, rekao si da o činjenicama nema pregovora, odnosno

da je nepristojno pregovarati o filozofiji argumenata

Sada se pitam – da li sam te razumeo u predgovoru tvog

aprilskog odlaska

Verovatno zato što si sanjajući prevode Staneskua,

Blandijane, Vislave Šimborske, Čarlsa Simića i

Petra Krdua – sve to zavodio u rubriku

Argumenti

U toj rubrci evo dopisujem i ime nenadmašnog slikara

Milorada Bate Mihailovića- srpskog Leonarda, Platona i

mislioca

Dragi Petru, sudbina je most (citiram Batu Mihailovića)

koji se gradi u veri, u nepostrtanju što se manje veruje

Da, to je pitanje iz predbibliskih knjiga, iz templarskih poglavlja

O petaljanju u sudbinu

strasti, poezije, novca i tajne svetih počinjitelja i rasčinitelja

O zavirivanju

U Male (po)glede recimo o Bizarnoj matematici

U njenu magičnu učionicu u kojoj je Dušan M. Mandić

predavao Strategiju oslobađanja straha od matematike i

opisa lažnih poseda

Ne volim matematiku, rekao bi njegov brat – Zašto

Zato što mi odoše moji Mihailovići, Mandići, Zečevići,

Stojadinovići....što se preseliše u eon karitasa

A, ne stigosmo, Ti i ja, moj Petre da Okvir sprovedemo u delu

Evo, zovu me Severci

na groblje u Zavetnima ostavili su

drveni krst i na njemu urezali

DK

1952-2011

pravi epitafi rekao bi Borhes

pripadaju retkima

kao onom Srbinu na čijem je kamenom spomeniku,

negde u Americi, samo uklesan ushit

Oj,  Moravo

bez rasipanja osećanja,

reči i vere čak i među zlobnim lešinarima,

koje si nesmotreno navikao na svoje

književno milosrđe

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Comments