Iz jedne ocene Tomaševića kao pesnika

поставио/ла Miroslav Lukić 15.04.2011. 06:53   [ ажурирано 08.07.2016. 12:41 ]
Pišući, ovaj pesnik i kao kritičar i kao pesnik, ne - da upotrebimo njegov sirov ali primeren izraz - "kenja". Тo neka rade drugi...

Najnoviju Tomaševićevu knjigu određuje "basic" prve pesme u toj knjizi; koja u stvari dotiče ono sudbinsko, ono što je stečeno i overeno potpisom iskustva, sudbine, belegom evanđelja. U pesmi Plačući nad jevanđeljem (poslednja pesma u ovoj obimnoj i vrlo, vrlo ujednačenoj knjizi) Tomašević veli: Nisam oglodao svoje srce / životom. / Još verujem da sam živ među živima (str 194). Što znači da je ostao veran poeziji, a ne istoriji, poeziji, koja po njemu budi u život mnogo toga... Jednostavno, ovom pesniku je bila zadata sudbina da uđe u pobunu i sukob sa svim onim literatorima u okviru srpske književnosti zarobljenim himerama i fatamorganama istorijskih šema i kukavičkih izbegavanja savremenosti i života, teškola i težine sudbine postojanja.

 

 

Poezija budi u život

što je istorija odavno ubila

piša po starim navikama

spušta rajferšluse do dna bića

kupa sopstveno svetlo u mraku

nikada nije prozaična

i kada je za državne praznike

muljaju mamlazi

kada je potežu na slavama

ispisuju na umrlicma

driblaju na sahranama.

Poeziia budi u život ono

što su stoleća ubila
i kada ćuti o poslednjim stvarima
ne napušta nas
rascvetava stare godine...
 itd.

Bila je očekivana jedna ovakva pobuna u srpskoj poeziji i kritici, kakva je Tomaševićeva, lepo i kamerno, oglašena u njegovoj najobimnijoj i najboljoj najnovijoj knjizi, koje se samo jedan kritičar prisetio (u "Novostima", Mandić). Tu pobunu možemo videti kako u pesmi KNJIŽEVNA KRITIKA I KENJAŽA (Pesnikov pristup), ali i u pesnikovim esejima, kritikama, naročito onim koje će etiketirati kao "negativna kritika". Kakva je danas druga književna kritika moguća, s obzirom na strahovitu filokseru koja je zahvatila sve uticajnije srpske književne parohije?

 

Pišući, ovaj pesnik i kao kritičar i kao pesnik, ne - da upotrebimo njegov sirov ali primeren izraz - "kenja". Тo neka rade drugi. Oni koji nikada nisu imali dovoljno ćutanja, skromnosti, beskonačnih uzdržavanja, ni veliki karakter, reči kojima pesnik zaključuje ovu spomenutu pesmu. Tomašević je umuknuo

http://nesebicanmuzej.blogspot.com/2009/03/tomasevic-i-paradoksi-osvrt-3.html

Comments