Фондација Михаило Петровић-Алас

Од прошле године када је праунук Михаила Петровића-Аласа донео у Београд аутентични кожни кофер  са утиснутим иницијалима Михаила Петровића, пуним ствари од којих се чувени научник није одвајао после деценија путовања по свету и мировања на неком тавану у Швајцарској, од идеје да се од личних ствари из ковчега оформи спомен збирка и стална изложбена поставка у централнобеоградској основној школи "Михаило Петровић-Алас" , стигло се, ево, средином септембра месеца 2010. године до оснивања ФОНДАЦИЈЕ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ-АЛАС, чији задатак ће бити, поред свега осталог, да негује успомену на живот и дело великог српског математичара, који се, као што знамо, никад није женио ни имао децу. 

Untitled

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 15.02.2011. 09:13   [ Ажурирао/ла 07.06.2016. 09:05 Miroslav Lukić ]

Белешка о Књизи ивентара Фондације Михило Петровић – Алас

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 29.12.2010. 03:05   [ Ажурирао/ла 07.06.2016. 09:01 Miroslav Lukić ]

На крају једног завршеног посла

Имовину Фондације Михило Петровић – Алас чини оно што је оснивач Господин Јован Ханс Ивановић донео као лични поклон. То су личне ствари великог математичара светског гласа и професора Београдског универзитета – Михаила Петровића Аласа, које је сачувала у коферу самог Петровића његова рођена сестра Мара, удата Перић, баба Господина Јована.

Део тих личних ствари је изложен у витрини у холу Школе на угледном месту (фотограгије, пасоши, путне исправе, писма, документи, кравате, прибор за бријање, роковници, фотоапарат и др.) 

Много већи део заоставштине М. Петровића чува се у Петровићевом путном ковчегу.

У току послова око оснивања Фондације, чији је смисао постојања да сачува од заборава успомену на великог научника од заборава, отпочет је и посао заштите ове имовине, непроцењивог значаја, са гледишта саме Фондације, и уопште културне историје Србије.

Око три месеца  потрајало је самом инвентарисање и установљавање  Књиге инвентара, у којој је заведено 411 нумера.

Рукописну Заоставштину Фондације Михаила Петровића чини преписка – писма, телеграми, дописнице, депеше, и разна друга документа. Већина писама је писана на српском, али има и писама на француском, енглеском, немачком. Све је уведено у инвентар, дакле, чак и „Бургије из новина“ (аутентичан израз за исечке из швајцарских и француских новина, које је Петровић увек исецао и сакупљао, као пажљиви читалац. Чак су сачуване и две швајцарске  чланске библиотечке карте Михаила Петровића). Најважнији део преписке у заоставштини М. Петровића чине писма, дописнице, телеграми Њ. К. В. Принца Ђорђа.

Петровић је, скоро двадесет година старији од Принца, био његов васпитач, узор и фигура равна утицају оца самог Принца Ђорђа. Та  преписка датира из првог светског рата, као уосталом и нека лична документа самог Принца, и треба је сачувати по сваку цену, и не допустити злим људима да буде злоупотребљена.

Самим чином инвентара, пописа, и адекватног смештаја, као и тиме да је филмована, као уосталом и сва друга писма, и све друге ставке Књиге инвентара, што потврђује ДВД заведен под бр. 411, на коме се налазе електронски снимци, а који се чува на неколико места, имовина фондације је делимично заштићена.

Прва два степена заштите су учињена: сва имовина фондације је заведена у инвентар, и филмована је.

Треба учинити још један степен заштите. А то је да се фотокопира сва писана грађа Фондације, баш онако како је заведена у Инвентар, како би се копије могле издавати евенуалним заинтересованим истраживачима и радозналцима. Папири су стари, расипају се, и сигурно би били оштећени, ако би се оригинали издавали на употребу. (.......)

Сачувана су и извесна Петровићева писма сестри, сестричиној и другима, или Њ. К. В. Ђорђу, за која јавност не зна; садржај тих писама се може објавити, али ако би га објављивао неко ко би поједина писма истрзао из контекста, могла би се начинити велика штета. Зато мислим да би било добро, да писану грађу  из заоставштине М. Петровића Аласа која се чува у Фондацији, са временом и зналачки објави сама Фондација.(....)

Оно што се трећим лицима може показати, то је оно што се сада налази у Витрини Школе, и факсимили одређених докумената или писама, које сам с времена на време, извештавајући о раду Фондације публиковао на Веб сајту посвећеном Фондацији Аманах СУЗ, или на два блога посвећена животу и делу Михаила Петровића Аласа – Цјеломудрија и Оловка Михаила Петровића Аласа.

У заоставштини Михаила Петровића налази се и не мали број породичних писама  Петровићеве сестре, сестричине, као и професора Правног факултета у Београду пок. Господина Живојина Перића, писма су писана после Другог светског рата, и расветљавају, пореде осталог, и удес наше несрећне послератне емиграције, али индиректно и природу режима у Титовој Југославији. Захваљујући преофесорској акрибичности, сачуване су и адресе институција по Европи или Швајцарској, са којима је стари професор права и зет М. Петровића, комуницирао после другог светског рата. Као и друга писма.

Ни у тим писмима нема ничега што би могло компромитовати нашег дародавца, али би и та писма, ако би се објављивањем трећих лица извукла из контекста, могла нанети штета онима који заслужују  поштовање и без којих никада не би ни била основана Фондација  (.....)

Сва писана грађа је нумерисана и смештена у посебне фасцикле према одређеним целинама. То је најбољи начин за чување папира који су стари око 100 година! Потребно би било обезбедити и челичну касу, у којој би се чувало, све оно што је скупљено у Фондацији до сада, као и оно што ће се временом још скупити.

Књига инвентара не сме се уништити, такође, мора се сачувати.

Она је документ о Имовини Фондације.

Нисам писао цене ни за једну ставку, јер би оне сигурно биле апроксимативне. За мене имовина  Фондације има велику и непроцењиву културну вредност.

 У  Београду, 27. децембра 2010. године 

                                                        Мирослав Лукић

Завршен инвентар Фондације

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 23.12.2010. 09:21   [ Ажурирао/ла 07.06.2016. 08:56 Miroslav Lukić ]

Најновија вест из Фондације Михаило Петровић Алас. - Београд, четвртак 23. децембар 2010.
Ових дана завршен је инвентар Фондације Михаила Петровића Аласа....


План развоја Фондације

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 13.12.2010. 03:49   [ Ажурирао/ла 07.06.2016. 08:52 Miroslav Lukić ]

новембар-децембар 2010.
  игле за кравату

Фондација Михаило Петровић Алас основана је при школи на Јовановој пијаци,која носи име славног српског научника, како би се  чувала и очувала успомена  на овог великог математичара светског гласа, професора Београдског Универзитета, писца, чувеног аласа и шефа незаборавне свирачке дружине СУЗ – једног од најбољих представника српских преткумановских интелектуалаца и српске елите.

Захваљујући поклону који је школи подарио потомак славног математичара, Господин Јован Ханс Ивановић (Швајцарска, Цирих) (поклон чини кофер са личним стварима пок. Михаила Петровића, које су добро очуване; фотоапарат, преписка, књиге и др. Ствари; виолина...), заједничким напорима и добром вољом Школе и Господина Ивановића, основана је Фондација са племенитим намерама да чува сећање на великог српског математичара и да расветљава његово дело и живот. 

У следеће четири године, поред редовних  делатности предвиђених Правилником о раду Фондације, посебно ће се радити на томе да се нађе посебан макар и скроман простор за чување предмета и књига, и свега другог, што је имовина Фондације; водиће се брига о чувању и одржавању гробнице Михаила Петровића; покренуће се издавачка делатност Фондације, која ће публиковати најпопуларније путописе и друге књиге великог светског путника – какав је био Алас, као штампање једне брошуре, која ће бити нека врста „личне карте“ новосоноване Фондације, а у којој ће бити, поред свега осталог, и избор из преписке, коју поседује једино ова Фондација.

Фондација ће покренути и оснивање књижевне награде СУЗ, која ће се додељивати сваке треће године, оним ауторима који су се, као и Михаило Петровић Алас,  као професори универзитета и научници, прочули и као уметници (књижевни ствараоци, сликари, свирачи, певачи).

Два писма из Кофера М. Петровића Аласа

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 29.11.2010. 08:13   [ Ажурирао/ла 07.06.2016. 08:47 Miroslav Lukić ]

Ових дана, приводи се крају састављање инвентара личних предмета, докумената, преписке и бележака, поклоњених Фондацији Михаило Петровић - Алас, од стране најближе родбине, тј. потомака. Ту грађу је проинвентарисао и средио проф. и књижевник Мирослав Лукић. Овде се доносе факсимили два писма - издавача Геце Кона професору Др Живојину Перићу, зету великог математичара Аласа (месец август 1924. године), и факсимил писма М. Петровића упућеног из Канаде зету Живојину Перићу, у Швајцарску, где се тада налазио Петровићев зет. 






































Од куфера до Фондације

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 14.09.2010. 04:15   [ Ажурирао/ла 07.06.2016. 08:45 Miroslav Lukić ]

Јован Ивановић, праунук Аласа, који живи у Швајцарској (Женева), као што смо могли да прочитамо у српској дневној штампи, објаснио је прошле године: – Алас је рођени брат моје прабабе Марије Перић Петровић. Он није имао деце, али је она имала ћерку Вукосаву, која је родила две девојчице. Једна од њих за собом није оставила потомство, а друга је моја мама – открива Ивановић.

Претпрошле године када  је кренуо пешке Јовановом улицом у намери да прође крај осмолетке у којој је завршио седам разреда пре него што се преселио у Женеву где и сада живи и ради, изненадио се видевши да на месту некадашњег назива „Перо Поповић Ага” на улазу у здање стоји „Михаило Петровић Алас”.

– Тада сам одлучио да уместо научној, математичкој или културној установи личне ствари Михаила Петровића поклоним деци, основцима школе у којој сам научио да читам и пишем. Тако ће његов лик и дело постати блиски ђацима. Њима је сигурно интересантније то што је Алас био прекаљени пустолов и рибар, аутор авантуристичких романа „Јегуље” и „У царству гусара” него што је био велики математичар – објаснио је Ивановић.

 

Књига инвентара ФОНДАЦИЈА МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС


Доживотни председник ФОНДАЦИЈЕ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС биће Господин Ивановић. А на том месту ће га, после, наследити његов син Михаило.

У току је обрада поклоњених предмета, који чине оснивачку и основну имовину фондације: куфер чувеног научника са многим релативно добро очуваним стварима. Фотографски апарат М. Петровића има 101 годину.
Грађу обрађује и уноси у Књигу инвентара Фондације Мирослав Лукић, професор књижевности и познати српски књижевник, антологичар, и оснивач Заветина.

Бројни рукописи, од званичних дописа до приватних белешки, и доста фотографија стало је у куфер, како га је Михаило звао. Ту су и кутијица са оловкама и стона лампа које је носио са собом од најсеверније до најјужније тачке на земљиној кугли...



Прва страница Књиге инвентара Фондације М.П.А.

1-6 of 6

Comments