МОЈА ШКОЛА - МОЈ СВЕТ

поставио/ла Chad Meisinger 13.10.2009. 00:58   [ Ажурирао/ла 06.06.2016. 10:15 Miroslav Lukić ]

Када сам дошао у моју школу, она је тада имала четрдесет и три године. Ја само седам. Седам година смо заједно. Она је напунила пола века,а ја тек закорачио у свет.

            Захваљујући њој, открио сам многа знања. До тада нисам знао ни слова да постоје. Пењао сам се степеник по степеник. Полако сам савладавао препреке и заволео школу. У мени су се ређала осећања која сам исказивао линијама и бојама, проблеми које сам решавао формулама, слике које сам изражавао речима... Понекад врло успешно, а понекад и за четворку, признајем и за понеку тројку. Па, и овако су све оцене за ђаке,а могу се и поправити.

Било је тренутака када сам једва чекао да звони и када бих се великом одмору јако обрадовао. Тада су најлепша дружења, мада волим и она после часова када одемо на „жичару“ и препричавамо догађаје са наставе. Водили смо и озбиљније разговоре.

Школа ме је постепено освајала. Увлачила се у мој живот и постала стварност. Лепша од обичне стварности. Нисам дуго лутао и на време сам открио да је школа пут од незнања ка знању. Тако смо се зближили.

            Идуће године опростићу се од „аласоваца“. Сваки  растанак је тужан. Али, ја ово писање не желим тако да завршим, Јер разум је пронашао разлоге које је срце прихватило.

            

Јанко Веселиновић VII1

 
Comments