Prvo jutro da smo se konačno opet probudili sa sjajem sunca, nakon mnogih prethodnih maglovitih dana. Vreme je bilo savršeno i kao da obećeva, što se kasnije ispostavilo tačnim.

Pre nego što smo krenuli u Cirih, nastavnica nam je rekla da zaboravimo sve što mislimo da znamo o muzejima, jer je ovo nešto što ne može da se zamisli. U početku nisam shvatala značenje tih reči, ali odmah po dolasku sve je bilo jasno. Muzej je zaista veliki i prepun odeljaka i soba različitih istorijskih perioda i namena. Tako smo, na primer, videli prostorije o kolonizaciji afričkih naroda, praistoriji, razvoju čuvenog švajcarskog sata, kao i čokolade i ogroman izlog ispunjen najneverovatnijim vrstama prstenja. Ono što me je najviše oduševilo bilo je lepo ukrašeno i drevno oružje, koje su činile oštre duge i pozlaćene sablje i kratki laki kitnjasti bodeži. Tu su takođe i razne uniforme sluga, vojnika, kapetana na dvoru. Muzej je jednostavno prevelik i toliko dobar da je nemoguće nauživati se sasvim dovoljno.