Istinita priča: O ANESTEZIJI


 

Pacijent pred anestezijom me pita:

    -Hoće li to biti ona injekcija, u leđa...?!

 

Oni to otprilike znaju, raspitaju se malo. Na samom operacionom stolu mi, dosta pričamo sa pacijentom.

Ja kažem:

    -Dobar dan! Ja sam doktor Lađević, jeste vi taj i taj, kako ste? Ja ću vam dati anesteziju!

Obično pacijenti po malo znaju ko je ko. Kažem: 

    -Sad ćemo mi da počnemo, vi ćete zaspati, jel u redu, -kaže u redu, sad će polako da vam se spava. Kažem, sad vi lepo spavajte, sanjajte, vidimo se kad se ovo sve završi!

 Desi se da se pacijent uplaši. Pacijent ne treba ništa da radi, nama lekarima ne treba njegova pomoć da bi mi uradili svoj deo posla.

 Anestezija jeste delikatna, ali je sigurna. Lekari koji je rade su odgovorni, znaju u šta su se upetljali  i rade je po određenim propisima. Po statističkim podacina jedan je smrtni slučaj na 40 000 intervencija zbog ljudske greške. Greške se prave, čovek vozi avion pa ga sruši, i autobus vozi pa pređe na drugu stranu. Na našoj, Urološkoj klinici smo za 20 godina uradili više od 40 000 anestezija pa nemamo ni jedan smrtni slučaj. Ipak je moderna anestezija sigurna, a i prođe se velika obuka. Ne dozvoli se nikada da neko ko ne zna dobro, da ostane sam u sali. I mentalno i formacijski sklop ličnosti anesteziologa je takav da su se odlučili ljudi to da rade da ne zavise od drugih, anesteziolog je samo jedan u sali, hirurga ima više. Svaka operacija je rizična ali anesteziolog ima samouverenost jer zna svoj posao.

Ja se ne plašim kad ulazim u salu. Mi imamo profesionalni izazov kad naiđe ekstremno komplikovan pacijent. Na primer preležao dva infarkta, za mene je to profesionalni izazov. Ja tu mogu da iskažem svo svoje znanje. I ja ću ga provući kroz sve to, ja ulazim u salu da uradim najbolje.

Da se vratimo na početak, pacijent je stigao na kliniku...

 Kada je indikovana hiruška intervencija, pacijent mora da prođe kroz jednu pripremu, samu operaciju i postoperativni tretman. U tom procesu su najviše uključeni hirurg i anesteziolog. Konsultuju se i lekari ostalih specijalnosti.

 Prvo se urade laboratorijske analize, rentgen pluća i EKG, a zatim i internistički pregled. Inetrnista ga pregleda, sagleda koje lekove pije i koliko, proveri dozu, da li je treba povećati ili smanjiti, proveri sve dosadašnje nalaze i potom donese odluku da li je pacijent spreman za operaciju. Da li normalno funkcioniše kardiovaskularni, respiratorni i ostali sistemi. Internista kaže:

- Smatram da pacijent može da ide na operaciju bez kontraindikacija za operativni zahvat!

 Laboratorijske analize su u redu... pored internističkog pregleda uradimo još jedne laboratorijske analize... još jedan rengen pluća. Ako je nizak hemoglobin ineternista da nalog da se pacijentu da jedna ili dve transfuzije krvi u cilju pripreme. Uradimo jedan EKG.

 Sa tim nalazima pacijent ulazi u anesteziološku ambulantu. Posle toga anesteziolozi sagledavaju pacijenta sa svoje strane. Malo kompleksnije i sa druge strane nego što je to intarnista uradio. Potom se pacijent stavlja na operativni program. Dežurni anesteziolog mora da napiše karte anestezije.

 U svakoj karti anestezije piše ime, prezime, dijagnoza, osnovne laboratorijske analize, bela krva zrnca, crvena, hemoglobin, trombociti, glikemija, kreatinin, vremena koja se odnose na krvarenje, natrijum, kalijum, hlor i tako dalje. Da li je imao neku operaciju, da li je pušač, da li je alergičan ili nije, da li ima proteze, ako ima da li je skinuo. Da li su proširene vene na nogama, da li je preležao žuticu, da li može da otvori usta. Kod nas nema vremena da se popravi, nema popravnog.

 Ne sme da se desi da nešto ne možemo da uradimo, jer kad anestaziju damo u venu, nema popravnog, nema nazad. Čovek može da umre na stolu, zato moramo sve da sagledamo blagovremeno. Zato mi imamo stalno i mnogo provera s(check list).

 Pacijent mora prvo da se uspava anestetikom, da se obezbedi san. Da se obezbedi mišićna relaksacija.

Svi mišići su relaksirani.

Ja mogu pacijentu da dam relaksant da bude potpuno relaksiran ali da bude budan. Ali je to vrlo neprijatno. Zamislite da ne možete da mrdate i nikom ništa da kažete, a da ste budni i svesni. On mora prvo da bude uspavan, a zatim relaksiran uz pomoć mišićnog relaksanta. 

 Uzimam masku i aparat za anesteziju i uz pomoć balona i preko maske manuelno radim ventilaciju.  Ja određujem dozu i sva odgovornost je na meni. Kažem anestetičaru šta da se da u venu. Kažem: 

-Sad daj toliku i toliku dozu anestetika i relaksanta pacijentu!

Svi mišići pacijenta se relaksiraju pa i glasne žice, i dijafragma, i svi ostali mišići. To se postiže za otprilike minut.

 Ispred mene leži pacijent koji ne diše.

Odložim masku i balon preko koje sam ga ventilirao i uz pomoć laringoskopa pronađem traheju i plasiram plastični tubus u nju i povežem bolesnika sa aparatom za anesteziju. Na aparatu za anesteziju određujem režim ventilacije, koliko će biti velik jedan udah, npr. 600 ml, frekvencijom od 12 u minuti; pod kojim pritiskom ga uduvavam u pluća. Na osnovu ugljen dioksida i kiseonika vidim parametre ventilacije.

 Postigao sam tri stvari koje su bitne za hirušku anesteziju: San, mišićnu relaksaciju i gubitak refleksa.

 Potrebno mi je još da ga obezbolim, da pokrijem bol. Pacijent jeste uspavan, jeste relaksiran, ali nema ni jedan analgetik, da ne oseti.

Hirurg kad ga zareže sa nožom, on će osetiti. On neće moći da mi kaže, ali će osetiti bol kao da je budan.

 Kako će on to meni reći? Kao što bi mi i ti Dragane rekao kad si budan! Počeće da plače, suzi, skočiće pritisak, preznojiće se. To su određeni simptomi na osnovu kojih ja vidim da njega boli.

 Pre nego što počne rez ja mu dam analgetik i onda oni mogu da počnu sa operaciojom i on to ništa neće osetiti. Moje je da uz pomoć anestetičkih gasova održavam anesteziju, pratim operaciju, da nadoknađujem gubitak krvi, da jednostavno čuvam pacijenta i da ga tokom intervancije održavam u životu.

 Moj posao je da gledam šta oni rade.

 Na primer, ako krvari moje je da nadoknađujem, da održavam pacijenta u životu.

Ja održavam pacijenta u homeostazi, sve njegove funkcije su kao da se ništa ne dešava.

 Kao da su iznad njega dobri anđeli koji ga paze. Kad oni završavaju polako svoju operaciju ja polako smanjujem dozu relaksanta, imamo neko predviđanje kad će se operacija završiti, tako ja polako svoju privodim kraju. Ako oni završavaju na primer za desetak minuta, ja neću dati dozu relaksanta koji će trajati još pola sata.

 Ne postoji čarobni štapić da damo nešto u venu i da se anestezija poništi. Mora polako da se smanjuje, moramo da imamo neko predviđanje kad će se sve završiti. Ja anesteziju polako oplićavam. Bio je u dubljoj anesteziji pa postaje sve plića i plića, i na kraju ostavim pacijenta samo na kiseoniku i eto,, probudim pacijenta!

 Anestezija je kao jedna vožnja avionom:

Imaš uzletanje, let i sletanje. I to uzletanje i sletanje su najkritičnije faze. Anestezija je jedan ozbiljan posao koji ima svoj redosled.

 

 


Akter: Asistent Dr sci med Nebojša Lađević, Klinički centar Srbije, Medicinski fakultet u Beogradu

Dramatizacija: Dragan Petrović

Comments