Логос као однос елемената станишта Прва Срејовићева скица, она која представља урбану целину Лепенског Вира, показује неколико особина које се тичу логоса. Ово су Срејовићеви налазиЧ а) Насеље Лепенског Вира, представљено на слици, показује да је у његовом уређењу вођено рачуна о правцима комуникације. То су оне изукрштане "улице" чије је правце Срејовић означио стрелицама. б) Сва станишта су била окренута Дунаву, в) Сва станишта су била окренута ка сунцу. Све ово што смо рекли потврђује да је било логоса (у значењу реда) у односу човека према околини и према свету у којем живи, као и према другом човеку. Сличне односе показује и друга овде пренета Срејовићева скица. Она показује да је у трапезоидном облику станишта садржана и симетрија (два дела станишта су на симетричан начин истоветна). Такође, она показује и да је у градњи бочних линија станишта поштована и пропорција: једна и по дуж чини ту као и другу бочну линију. Равнострани троугао, који је уграђен у станиште, засечен је по трећини оних симетричних дужи. И у томе је поштован принцип пропорције. Исти принцип је поштован и кад су грађена огњишта. Она су грађена у облику правоугаоника, у односу 1:2, 1:3 или 1:4. | Претходни налази следе као закључци изведени на материјалу који је археолог могао да сними. Они су у највећој мери потврђени на основу конкретних истраживања. Сва та открића тичу се онога што је археолог могао да нађе на земљи у виду остатака. Станишта су, међутим, имала и свој надземни део. Срејовић је и тај део реконструисао. За ту реконструкцију је карактеристично како су се греде углављивале у под и како су се на врху, на "кровном делу" повезивале. То је чињено на начин хармоније. Израз хармонија употребљен је овде у значењу које му је дао Лаза Костић, а Костић је то значење ишчитао из грчког језика, од Хомера, где реч хармонија значи брвно, тј. означава начин на који се гради брвно: усецањем једне греде у другу. Круг, трапезоид, симетрија, пропорција, хармонија, као обележја станишта Лепенског Вира, и ред у њиховом распореду - то су све изрази који, упркос различитости, указују на нешто битно: на супстанцију која је поштована при градњи ових станишта, и на ред којим су појединачна станишта међусобно организована. Кратко речено, у цивилизацији Лепенског Вира било је логоса. Оно што је као невербална мисао о геометријским облицима већ постојало у Лепенском Виру, то ће се у вербалном облику појавити у Платоновом Дијалогу Теет. Ова анализа археолошких налаза Лепенског Вира показује и да је Питагора имао претече; да су те претече поштовале логос до кога ће он тек доћи. Али та анализа потврђује да се логос може схватити и у једном од галвних значења које данас израз логос има; у значењу ред, поредак, закон, мера, симетрија, хармонија... |

