___________________________________________________________
_____________________________________________________________
У демократији сви имају право да кажу шта мисле, али немају сви право да мисле.
Добио је награду за животно дело. Сашили му дрвено одело.
Демократија је владавина народа, а народа нема у власти.
Ни министрима није лако – фотеље су баш масивне и тешке.
Лако је нама да разумемо политику – кад су нам политичари прости к'о пасуљ.
У политику је ушао из чистог убеђења. Из ње излази са прљавим новцем.
Скупштину треба распустити. Посланици су већ јако распуштени.
Свака власт је обећавала бољитак . Док су били у опозицији.
Ко не воли власт, тај није нормалан! Откуд онда толики лудаци у власти?
Кад ми жена чује да сам уплатио животно осигурање, сигурно ће се радовати – мојој смрти.
Осигурали смо кућу од лопова. Још само да је осигурамо од укућана.
Не треба нама осигурање имовине. Треба нам имовина.
Код осигурања једино је сигурно – ОСИГУРАВАЈУЋЕ ДРУШТВО.
Осигурао сам своју жену од пожара. Ватрена је – а комшија је стално креше.
Осигурао сам се од лажних обећања. Не гледам више преносе скупштинских заседања.
Власт нам је осигурала бољи живот. Њима само новац од осигурања.
Осигураћу се од свега и свачега. Постаћу народни посланик.
Осигурао сам своју децу. Учланио сам их у владајућу странку.
Добро осигуран живот је кад си посланик. Бити министар – то је већ реосигурање.
Фудбалер осигурава ноге, глумица груди – а политичар своје џепове.
Само кад држава испусти душу, осигурање могу да наплате њене убице.
Осигурали смо се против непогода. Сад могу да нас пљују.
Влада се озбиљно бави пољопривредом. Сеје наду а жање заблуде.
Изборили смо се за слободу говора. Слободно кажеш шта мислиш – тек после те хапсе.
Опет имамо изборе – али немамо избора.
Зато што нам нуде боље сутра – данас је све горе.
Како нас воде – ни амбис не можемо наћи.
Ако победим на овим изборима – обећавам сигурно вам кајање.
На овим изборима гласаћу себе. Нисам ни ја најгори.
Опозиција свашта обећава, власт све прећути – а народ све и свашта трпи.
Избори су нам као атлетика – кандидује се ко стигне.
Изборну трку не добија најбржи – већ ко добро лаје и режи.
Победничко постоље у изборној трци је – народна грбача.
Изборна правила су јасна – гласао не гласао, народ све плати.
Празници постоје због сиротиње. Да виде да је месо јестиво.
Лако је написати афоризам. Тешко је бити афористичар.
Баш смо писмена нација. Имамо више писаца него читалаца.
Написао бих ремек дело – али не знам да пишем!
Био бих добар сатиричар – али не знам да наоштрим перо.
Афористичар – како то горко звучи.
Да постанеш писац треба ти талента и стила, или да имаш издавачку кућу и штампарију.
Напустио сам странку из убеђења – да из ње више немам шта да узмем.
Не бавим се више политиком. Боље за политику.
У нашој странци нема неписмених. Сви знају да се потпишу – палцем.
Политичари никад не лажу – кад ћуте.
Наша странка је за вишепартијску демократију. Зато смо је поделили на три партије.
Наша странка је левичарска. Кад смо сви леваци.
Ова наша странка би сигурно победила – али немамо кога да кандидујемо.
Подржавам вишепартијски систем. Учланио сам се у све партије.
Ми смо демократско друштво. Још да власт о томе обавестимо.
Чланови наше партије не трпе диктатуру. Осим у сопственој странци.
Избори су на прагу – толеранције.
И на овим изборима изгубиће – народ.
Џаба што су избори у пролеће – опет ће много странака отпасти.
Изборе организује држава – Кандидати се организују из личног интереса.
Шта нас брига ко ће да победи! Ми смо уз победнике.
Пред изборе сви причају о држави. После избора о управним одборима.
Договорили би се они лако –
али не виде се од предизборне магле
Заузели су тврд став – због меких фотеља.
Србија! Како то афористично звучи.
Србија је све мања – јер су Срби небески народ.
Србија је демократска држава. Мало, мало – па пробају да је крате
У Србији цвета овчарство. Блеји се на све стране.
Ако се сунце рађа на истоку – онда је Србија на западу.
Србија је наша мајка родна. Боље да нас је побацила.
Ако је Србија у Европи – откуд нам толики мајмуни?
Србија има богату књижевну традицију. Има много писаца – мало читалаца.
Србија је поносна држава. Мало, мало – па добије по носу.
У Србији има доста вина. Истина се негде изгубила.
У Србији не успевају банане – а Срби воле да загуљују.
И "Земља је звезда" – а у Србији мрак
Да у Србији живе и сељаци – сазнамо пред сваке изборе. Не бави се он политиком.
Само новцем у политици.
Сиротиња много држи до политике. А политика до богатих.
Политика је вештина могућег. А политичари свемогући.
Грех је убијати – зато нас мрцваре.
Прочитао је две књиге – а написао три тома мемоара.
Свезналица је човек који не зна да нешто не зна.
Ситуација није алармантна! То само пробају аларме.
Или смо килави, или импотентни? Псујемо их – а они не осећају.
Жене се пале кресањем.
Шта ће нам снег? Нас насанкају усред лета.
Лопов је онај кога ухвате. Други се обогате. Образ се некад чувао у двобоју... Данас маскама.
Највише се бусају – они иза бусија.
Прљавим рукама каља се образ!
Био би он мудар – али тешко изговара р.
Спава као заклан – ужасно кркља.
Ћутање је злато – тек кад климаш главом.
_______________________________________________________
МОЈ ЖИВОТ У РАМУ РЕЧИ
_____________________________________________________________ |  Веома сам читан писац. Имам бројну фамилију.
Сва моја дела су преведена – са ћирилице на латиницу.
Откако сам постао писац – не купујем тоалет папир.
Џаба што пишем читко – опет не знају шта сам написао.
Писци воле пуно да пију. Кад су већ гладни, што да буду и жедни.
Пропевао сам – у полицијској станици.
Има полицајаца који су јако нежни. Према својим женама.
Где је тврдо – ту су полицајке.
Прешао сам преко лежећег полицајца. Онај испред мене га је оборио.
Пендрек је средство за буђење – сећања.
Пендрек је диригентска палица. Певаш по његовом такту.
За полицију нема немузикалних. Сви пропевају.
Видео сам лежећег полицајца – под кафанским столом.
Полиција обожава плаву боју. Испитују те док не поплавиш.
Псујем маму полицији. Син ми је полицајац.
Полицајци су лоши риболовци. Хватају ситне, а беже им крупне рибе.
Жена ми је јако нежна. Причају по граду.
Лако је женама. И најважније послове заврше лежећи.
Жене воле мушкарца који дубоко завуче – руку у свој џеп.
Нећу да се женим. Већ имам веш-машину.
Жене су слабији пол. А моја уби Бога у мени.
Жене ме обожавају. Имам девизну пензију.
Прави сам заводник. Радим у заводу.
Велики сам љубавник – али жене то не знају.
И женомрсце је родила жена – али их је правио мушкарац.
Сумњао сам да ме жена вара са комшијом. Преварио сам се – у питању је комшиница.
Не могу да живим без жене – а ни она без жене.
Кад би жена знала да ћути – више би рекла.
Не могу да оставим жену. Она је мене оставила.
Ја слушам своју жену. Глув сам као топ.
Жена ме никад није преварила. Рекла ми је за сваког љубавника.
Веровао сам јој – да ме лаже.
Србија је држава српског народа и осталих... А највише заосталих.
Србија је земља брдовита – а Србима је све равно.
Србија је женског рода – а стално се курчи.
Ако Србија нема море – зашто се толико давимо?
Србија је земља сељака – у градовима.
Србија је земља великих шанси – за аутоголове.
Србија је, најзад, ослобођена – од демократије.
"Ој, Србијо међу шљивама" – стаћеш цела испод једне шљиве.
У Србији се више не оре ралом и воловима. Рала су у музејима – волови у фотељама.
"Србија је велика тајна" – горка или слатка?
Србија је опет на дијети. Изгубила је – Косово.
Србија је земља солидарних људи. Сви воде туђе бриге.
Радо бих се учланио у странку – кад бих знао да ће победити.
Њих не може ништа да исквари. Довољно су кварни.
Народне масе гласају, јер плаше се да таласају.
Владу ће формирати – јер су поражени победили.
Мислио сам да сам гласао за ове, а против оних. Сад ми ови кажу – да сам гласао и за оне.
Програми су им различити – али нашли су заједничку тачку – власт.
Зато што су једни другима јебали мајку – родиће се влада.
Скупштинску већину чине странке истих погледа – на управне одборе.
Договорили су се брзо о интересима Србије, али не могу око личних.
Народ је гласао из дубоког убеђења. Скоро са самог дна.
Обавили су успешне преговоре – како да остану горе.
Српска авијација уништила је многе –комараце.
Највиши врх у Србији је – министарска фотеља.
У Србији закони важе исто за све – нестраначке личности.
У Србији је здравство на завидном нивоу. Болесни завиде здравима.
Школство у Србији је веома узнапредовало. Некад су учитељи тукли ђаке – а сад ђаци учитеље.
Једина, легализована, проституција у Србији је – политика.
У Србији, закони су као голф терени. Пуни рупа.
Ако је политика курва – што политичари спомињу љубав према отаџбини?
Политика је курва – а полтичари стално о поштењу.
Од генија до лудака један корак... Напред или назад?
О њему нема ништа лоше да се каже... Све је већ речено.
Војник разуме – и оно што не разуме.
Тишина! Ми ћемо вам рећи шта мислите.
Написао је мемоаре – али се не сећа кад.
Обећавао је свашта – свашта нас је и снашло.
Што се ниже сагнеш – лакше се попнеш.
Прави је сексоман... Мало, мало па најебе.
Полтронство је – обољење кичме.
Попео се на врх... Сад му је све равно.
Не могу да нас виде – јер продају маглу.
Народ је спор... јаше га ко стигне.
Знају они да држе говоре... Реч мало теже.
Историја је учитељица живота... Али су Балканци лоши ђаци. Вођа је пун себе.
Нема уредну столицу.
Кад он размишља – нас заболи глава
________________________________________________________________________
AНЂЕЛКО ЗАБЛАЋАНСКИ
_______________________________________________________ |