Pre izvesnog vremena javio mi se Aleksandar Ilić (nije folk pevač), poznanik, pisac „Srpskog psiha“ sa idejom da preko bloga pustimo neku bombastičnu lažnu vest i da vidimo kako će odjeknuti. Naravno, ideja je bila testiranje reakcije „zvaničnih medija“ (koji sebe vole da zovu i „ozbiljnim“) na ovu vrstu kulturne diverzije. Blog City Magazina je iz više razloga bio dobro mesto za to, pre svega ima solidan broj poseta (700 do 1000 dnevno), popularan je ali ne previše (kao, recimo, blog B92 koji je postao preveliki mainstream da bi sebi mogao da dozvoli ovakvu provokaciju), ima dobar rejting među online populacijom, a smeštanjem „vesti“ u blog izbegnuto je preveliko vezivanje medija za nju pošto blogovi imaju tretman dnevničkih beleški, dakle nisu zvanična izjava. Aleksandar je prošlog ponedeljka sastavio tekst o navodnom otkriću grobnice Aleksandra Makedonskog, „dokumentovao „ je sa par fotki, linkova i kao izvor naveo odavno ugašenu makedonsku agenciju.

Pitao sam se hoće li se neko upecati na ovo.

Ono što se dogodilo premašilo je sva naša očekivanja. Nakon pola dana počeli su da rastu brojevi vezani za posetu tom tekstu, dan kasnije (prošli utorak) sajt je bukvalno eksplodirao od poseta stigavši do cifre od čak 3688 posetilaca da bi i u sledećih par dana zadržao visok broj posetilaca. Pomenuti tekst pročitan je za 8 dana više od 7000 puta i sigurno će s obzirom na broj linkova koji vode na njega, još dosta dugo imati čitaoce. Same cifre ipak nisu dovoljne da pokažu šta se sve izdešavalo u proteklih nekoliko dana. U utorak me je na redakciju zvala novinarka iz Dnevnika, poznatog skopskog dnevnika, da proveri kakva je to priča o kojoj bruji Makedonija, pišu tamošnje novine…jednom rečju to je tema dana u toj zemlji. Elegantno sam provukao da je blog nešto što nije baš zvanični medij i uputio gđu na autora koji je objasnio da je u pitanju književni rad.  Ipak, i pored ovog objašnjenja još par dana mediji, a naročito portali prenosili su ovu „vest“ kao istinitu dok, na kraju, svi zajedno nisu shvatili da je u pitanju namerno plasirana diverzija.

Eksperiment je apsolutno uspeo, čak preko svake mere. Ne smem ni da zamislim kakvu bi ovo buru izazvalo da smo celu stvar malo pogurali, recimo pravljenjem još par vezanih vesti, njihovim plasiranjem na par drugih adresa, uplitanjem pravih likova….ali to bi već izašlo iz okvira dobrog ukusa i moglo bi nekome da napravi probleme. Ali postalo je jasno koliko je svet informacija u kome živimo postao copy/paste svet u kome jedan blog može da izazove buru (makar ona bila u čaši vode). Svi prepisuju sve, niko više ništa ne provera, izvori se navode bez njihovog pravog konsultovanja…i svi sve prihvataju. Da je Orson Vels živ shvatio bi da je njegova radio drama kojom je Amerikance naterao u bekstvo pred Marsovcima bila tek nevina igrarija u odnosu na ono što današnji mediji omogućavaju. A jezivo je kada pomislite u čijim su rukama i ko nam, ovako ispranim, iskuvanim i izbledelima, pretrpanim informacijama i oguglalim (o-google-alim) kreira mišljenje.