Moжемо да групишемо неке објекте: предмете, бића, слова, бројеве… На тај начин добијамо скупове. Скупове можемо да користимо у математици, али и у свакодневном животу.
Скуп представља одређену целину која је састављена од делова званих елементи скупа.
Скуп обележавамо великим штампаним латиничним словом: А, В, С…
Елементе скупа можемо представити на три начина:
* Набрајањем елемената
* Графички - Веновим дијаграмом
* Описним записивањем
За запис скупа набрајањем елемената користи се витичаста заграда { } која је симбол окупљања, она обухвата све елементе скупа, а при томе се елементи скупа раздвајау зарезом.
На пример : М={1, 2, а, р, 23}
Ако елеменат припада скупу користимо ознаку ∈ коју читамо припада или је елеменат, а ако му не припада користимо ознаку ∉ коју читамо не припада или није елеменат .
На пример: Број 2 је елемент скупа М записујемо 2 ∈ М.
Број 5 није елемент скупа М записујемо 5 ∉ М.
Други начин записа скупа зове се Венов дијаграм , то је графички приказ у којем се скуп представља затвореном линијом, а сваки елемент уписује у њену унутрашњост.
На пример:
Трећи начин записивања скупова је описно записивање својстава које имају елементи.
На пример: Скуп М чине сви природни бројеви мањи од 6 , записујемо М={х | х∊N и х < 6}.
Скуп који не садржи ни један елеменат називамо празан скуп. Њега означавамо ∅ или { }
На пример: Скуп К чине природни бројеви мањи од 1. Записујемо К=∅ или К= { }
Скупови који имају бесконачно много елемената, задају се тако што се наброји неколико елемената и ставе тачкице (обично три) , којима се назначе сви елементи скупа, а које није могуће набројати.
На пример: Скуп N је скуп природних бројева. Записујемо N ={1, 2, 3, ...}
Број елемената скупа означава се n(A), а представља број различитих елемената скупа А.
На пример: Одреди број елемената скупа В = {1, 2, 2, 3, 4,4,4}
n(В) = 4
при чему видимо да ако се неки елеменат и запише више пута, рачуна се само једном!