Старост је у својој поступности разрешавање од привржености. И смрт - коначна хладноћа. Кад се улази у старост, највише почиње да мори неправилно проживљени живот: и не у смислу да се "мало науживало" (то уопште не пада на памет) - већ да није учињено оно што се морало учинити. Мени је бар идеја о обавези почела да пада на памет тек под старост.... Пише Василиј Розанов у књ. ОСАМЉЕНОСТИ. Прочитао сам то осамдесетих година двадесетог века, одмах када је књига била објављена у преводу на српски, код нас у Београду, али сам некако претрчао преко тих Розановљевих напомена о старости. Сетио сам их се, двадесетак година доцније, некако у време, када сам размишљао да и сам публикујем понешто из својих бележница и дневника које сам одувек водио...
*
(6. август 1971. ) Горела је земља.Балавожута вода у барама крај реке врућа је ко чај.Песак је усијан.Прашина тако врела.Спруд је роштиљ, камење - угљевље.Гори, гори.Блешти Бетонски мост.Подрхтава у летњој јари ланац околних брегова.Кисон. (16. август 71.) Мноштво звезда. Кукуричу петлови.Цврче цврчци. Излазим на балкон.Већ разликујем седам - осам (цврчака).Миришу шљиве ранке...Читаве ноћи цврче цврци.То цврчање је бескрајно и притиска очне капке.У тупом некаквом чекању не одвезују се мртви чворови...
Вратио сам се са салаша у сумрак.Смркло се док сам везивао краве у штали.Вода је шумела на броду док су краве прелазиле подигнутих репова.Убрао сам успут струкове мајчине душице и донео их на сто у библиотеци.И уронио у мирис, у ноћ - тамну ноћ.
поставио/ла Miroslav Lukić 25.12.2011. 07.09
[
ажурирано 25.12.2011. 07.10
]
Све
ређе читам, тј. прелиставам дневне новине. Из више разлога. Све су горе...
Овде, све, стиже, са закашњењем. Па и откривање тајни,
истина о рехабилитацијама. Истина о лустрацији.
У
тзв. «Политикином» КД на првом месту је тзв. «Јубилеј Београдског
круга». На другом - рехабилитација кнеза Павла у лондонском «Тајмсу» пре 35
година (скоро 30 година пре него у Србији!). Чиме «Политика» замлаћује своје
евентуалне читаоце? Бајатим причама... Контраверзним. Према писању П., а у
поводу годишњице тзв. Друге Србије,
штрче фотографије Давида, Угринова, Ковача и наслов: ОТПОР УСАМЉЕНИКА, ПОТРЕБАН
И ОПАСАН. И поднаслови: Толико смо били усамљени да нас реежим није доживљавао као директну опасност; Борка
ПАВИЋЕВИЋ: Устројство Дубровачке републике; Све почело у Сарајеву...
Ако
ми неко објасни – какве везе има Давид, Угринов, Ковач, или Борка Павићевић са
правом другом Србијом, бићу му веома
захвалан. Шта је за мене «Друга Србија»? Показао сам у књ. «Друга Србија», коју
сам узгред буди речено, штампао о свом руву и круву (као и књигу «Титоник»). Са
том стварном и правом Другом Србијом
немају никакве везе тзв. писци-демократе, нити тзв. независни интелектуалци-демократе.
«Друга
Србија» је флоскула једног узаног круга
људи, који никад нису скривали своја идеолошка предубеђења и убеђења. Према
писању неокомунистичког листа П. «Идејна клица у свему томе била је у књизи
«Филозофија паланке» Радомира Константиновића и ја сам често говорио да је то
постала наша Библија, па је у том смислу било сасвим логично да се Радомир
Константиновић стави на чело Београдског круга – каже Филип Давид, књижевник,
један од оснивача Београдског круга,
подсећајући да недавна смрт овог филозофа није достојно обележена овде»,
итд. Ето шта је, најгрубље речено, та
њихова тзв. Друга Србија. И из које идеологије проистиче. Да се разумни човек растужи. Прво због сталног
лажног, двосмисленог представљања. Пре свега тзв. првобораца тзв. Друге Србије.
О Радомиру Константиновићу, деценијама фаворизованом писцу, као и о сваком
умрлом, већ после четрдесет дана од његове смрти треба писати с обзиром, на
истину! А истина је, да је поред низа осредњих романа, још осредњијих стихова,
писао у своје време (док је Г. Гојко Тешић био уредник КР) опскурне, удворичке есеје поводом тзв.
Дана младости... Какве везе има Библија и «Филозофија
паланке»? | Па у
самој тј. књизи, ако се чита некритички, има много ствари које треба
критиковати. Колико има везе таква једна књига са филозофијом, истином? Није ли
то један титоистички памфлет, једна редукована псеудо-књижевна и наметачка
књижурина, коју се још никои није усудио да објективно оцени и подвргне
темељнијој критици? Или обожаваоци лика и дела, Тита, а затим и тзв. писца демократе Константиновића, мисле
да га треба заштити од сваке критике, зато што је био њихов духовни вођа?
Што
се тиче громопуцателно најављиваног
ексклузивног интервјуа с једноим од последњихх живих највиших војних
руководилаца бифше СФРЈ «Све тајне
бивше државе» - тресла се гора, каже наш народ.
Лако
је бити паметан накнадно, у Тивту или на
некој другој ексклузивној локацији. Једино што је у том интервјуу тачно то су
следеће речи: «Има ствари
које сам морао да урадим, а нисам урадио, веровао сам да се ретроградне снаге
из најтамније прошлости наших народа, са својим националистичким ратним
заставама, могу и морају зауставити и није било разлога да ЈНА то не учини.
Верујем да би у томе, да је то учињено на време, Армија имала и подршку већине
свих југословенских народа. И да би крајњи исход био неупоредиво бољи од оног
што су грађани Југославије после доживели. Мени и мојој генерацији остаје да
понесемо одговорност за све оно што се могло, а није урадило да не дође до
најтрагичнијег исхода. ЈНА је морала да преузме одговорност када су институције
државе затајиле...»
Ми то знамо и без ексклузивног интервјуа. Зашто је онда
направљен?
Зар су толико пали тиражи П.
да их треба подизати и некаквим тајнама
бивше СФРЈ? Нема више тајни.
Погледајте ко је све на
руководећим местима, уопште у држави, у дипломатији, у новинарству, у утицајним
медијима и недељницима. На филму и телевизији. Па и међу наметаним писцима, уредницима.
Све тзв. деца Титових генерала и
пуковника...
Зашто овде нема промаје?
Због њих!
Шта се овде догодило под
видом демократских промена? Хокуспокуспрепарандус! |
поставио/ла Miroslav Lukić 25.12.2011. 03.52
Теза (по
Славици Ан.) : Промаја: Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje
strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju
se sa promaje ili zatvaraju
vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i
ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga
priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i
demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strasno. Prete
nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud
promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li
kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni
ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira. Коментари
Milojko Miloje Mitrovic Nikada mi nije bilo jasno zašto se ljudi plaše strujanja vazduha na 35-40 stepena? Dugo,nekih 25 god sam svakoga dana putovao od Zaječara do Bora i nazad ,i nikako nismo u letnjim mesecima mogli da izađemo na kraj sa babama i malo mlađim babama iz Vražogrnca,Rgotine,Slatine,koje su panično zatvarale prozore od straha da će ih "ubiti" promaja,a u autobusu milion i četrdeset stepena.
Boško Šabazović A jos ako se neko namirisao parfemom "Bugarska ruza", neprocenjivo iskustvo!
Slavica Andreov Meni najvise smeta kad u autobus udju zene koje mirisu na krofne, odmah mogu da umrem...od mucnine..
Boško Šabazović Ja sam ipak za kiseli kupus! XD
Boško Šabazović A
kad zamirise sir......
Slavica Andreov Narocito
kada je kozji sir..
|
Boško Šabazović Da, zagarantovana smrt, ja inace volim kozje mleko i kozji sir, ali ne u autobusu!] Boško Šabazović Bice OPA DJURDJO XD Milojko Miloje Mitrovic Ma neee,Jelen trči po polju, juri papagajaaa.. Boško Šabazović Ma bolje ono: "Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe!" Slavica Andreov Ovo je nemusti jezik...? Slavica Andreov Ali zato obozavam palacinke...joj, kako ih volim i to prazne..uh...pa onda 2. baklavice i limunada..moze i alva ako se nadje..uh,uh.. Milojko Miloje Mitrovic Ćeten
alva,iz metalne kutije a na njoj slnčogled,a Slavice?
Slavica Andreov Ne,
vec sa kirbaja..
Milojko Miloje Mitrovic A
ko je sad pa taj?
Slavica Andreov Madjarski i slovacki vasar...nije tastine, vec crkveni praznik tj. slava, ima puno sarenih bonbona, alvi, srca tvdrih kao kamen, igracki itd..znate vec..samo je sve sarenije i bljestavije...
Milojko Miloje Mitrovic Veći
od Zaječarski,?
Ljiljana Bursac ... prica mi jedna zena i zali se na kolege iz kancelarije kako podivljaju kad osete promaju...kaze `i kad neko otvori jogurt odmah vicu zatvaraj `.....
Slavica Andreov Kako
je to tacno u vezi sa promajom. celi zivot i kod kuce i na poslu slusam o
promaji, i ja sada to isto radim...ona nam dodje tako udomacena da moze biti
srpski brend..
Milojko Miloje Mitrovic Meni ipak još nije jasno šta taj vetar radi pa ga se ljudi boje?Meni su svi prozori otvoreni od maja do septembra i još se niko ne požali na taj opasni vetar,ili nas možda voli,otkud znam...
Milena Milojevic Neko
prodaje maglu, a mi mozemo promaju...dal' je brend il' urbana legenda, svejedno, bitno je da ide...:))
Сазвежђе
ЗАВЕТИНА Фантастични сте,
апсурдни сте, нећу да кажем смешни, не. Само ми је жао што не може да устане из
гроба Данил Хармс, верујте ми, па ви бисте му били, сви, изванредна
инспирација. Читајте, молим вас, поново Хармса. Добро би било ако налетите на
издање СЛУЧАЈЕВИ Филолошког факултета у Бгд.може да се нађе код уличних
продаваца... |
поставио/ла БЕЛАТУКАДРУЗ . 02.11.2011. 04.11
Тзв. црвена соба (Мишљеновац).Звала Ш. Још је код "Чике". Мислили да га пребаце у болницу, али одустали. Дува - летња кошава. Мој стари отац је вечерао. (Ја не.) Допутовао око 17 ч. Донео кревет. Баксузни дан. Полицајци. Лештане. Прекорачење брзине.Плус "појас"...Зуб ме боли... | Отац ме изнервирао "предлозима" које нисам тражио. Позвала ме и С. пред одлазак на годишњи одмор у Турску. Каже, има изненађење за мене; рећиће ми о чему се ради, кад се врати са летовања. Да ли ће одштампати нашу заједничку књигу песама и графика до њеног повратка?... Кеопсова пирамида није - према неким веровањима гробница фараона, већ - календар смака света! Неоткривена дворана у Кеопсовој пирамиди... |
поставио/ла БЕЛАТУКАДРУЗ . 08.09.2011. 01.02
"Ми живимо у трагично доба, но не ћемо да признамо, да је такво. Катастрофа се догодила, ми се налазимо у рушевинама, почињемо поново градити нова мала обитавалишта и његовати нове наде. То је доста тежак посао: нема данас глатка пута у будућност : но ми обилазимо запреке или се пењемо преко њих. Морамо живјети, па макар се и небеса срушила.То бијаше манје више положај Costance Chaterley. Рат јој је порушио кров над главом, али она је одлучила да живи и да учи..." | Овај роман, наших баба, имао је великог успеха. Наше бабе су живеле у трагично доба, као што је и ово доба стотинак година доцније - трагично. Али књиге о томе код нас, рецимо, романи - ћуте.То је лепо показао гимназијски професор књижевности (однедавна у пензији Мирољуб Милановић;Петровац на Млави; Пола века ћутања), али - српска јавност, посебно она књижевна то није чула, није желела да чује, јер је навикла на неке друге књиге и шећерлеме. Шта да се ради. Да препоручимо данашњим српским писцима да поново и пажљивије читају старомодне љубавне романе наших баба? Можда то не би било лоше за почетак? |
поставио/ла Miroslav Lukić 09.08.2011. 08.04
Прво. - ... Одавно је био
сазрео тренутак да се српска књижевност ХХ века прикаже са становишта антологијског.
Друго, допуњено и прегледано издање НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА је испунило ту високу сврху,
верујем, и због тога је оно важно како за савремену српску књижевност тако и за
све који се по свету баве њеним тумачењем
и богатством. У потпуности ће је испунити, надам се, треће и вероватно и коначно
српско издање антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ, које
обухвата читав ХХ век српске књижевности. Највећи део посла је урађен објављивањем другог
и допуњеног издања.Друго, прегледано и допуњено издање се квалитативно
разликује од свих антологија српске поезије објављених током ХХ века : Поповићеве,
Мишићеве, Михизове, Павловићеве, Комненићеве, Крњевићеве, Павковићеве, Тонтићеве,
јер није платило данак своме времену и јер је, верујем, говорећи спортским речником,
истрчало барем двадесетак корака испред времена свога настанка... Прво издање доноси избор
из опуса 178 аутора; друго, допуњено и прегледано издање представља 186 аутора;
треће - 243 аутора! Одлучио сам се да, састављајући антологију поезије, игноришем уобичајену
строгу и формалну поделу на песништво у ужем смислу речи и на прозу : сагледавао
сам српску књижевност 20. века из угла полиграфа : из угла схватања поезије у најширем, првобитном и античком смислу
речи : јер је тај угао отварао најшире видике
на српску културу, књижевност и поезију 20. века.
Валери, Пастернак, Борхес
- великани књижевне полиграфије светске књижевности
20. века нису правили строгу поделу Песништва
на стихове и прозу. О овом "феномену"
Пастернак је писао, у два наврата, ( у "Заштитној повељи" и у говору на Првом конгресу совјетских писаца, августа
1934). Присетимо се : а ) " Ми сликамо људе да бисмо их заогрнули атмосферским
временом. Атмосферско време или, што је једно
те исто, природу – да бисмо је заогрнули нашом страшћу. Свакидашњицу утискујемо у прозу ради поезије. Прозу увлачимо у поезију ради музике" ; б ) " Поезија је проза, проза не у смислу збира нечијих прозних
дела, него сама проза, глас прозе, проза у акцији, а не проза о којој се приповеда. Поезија, то је језик органског факта, то јест
факта са живим последицама. И, наравно, као
све на свету, она може да буде добра или лоша, зависно од тога хоћемо ли је сачувати
недеформисану или ћемо успети да је покваримо.
Али, било како било, управо оно што је чиста проза у прекопираном, изворном
интезитету, то је, у ствари, поезија"
(цитирано према књизи Борис Пастернак : ЛИРИКА, Београд, Рад, 1972, в. увод Лирика Бориса Пастернака Миодрага Сибиновића,
стр. 21 - 22 ).
Захваљујући томе схватању - могло се више захватити и изнети на видело из
неоткривених ризница српске поезије 20. века. Валери, Борхес, Пастернак, да наведем
неколико имена, на неколико су места говорили о томе : да пишу у оном жанру, који узме њихово осећање
и мисао. Ови пастернаковски закључци и запажања, показали су се врло плодотворним
у раду на овој антологији. Треће издање је побољшано у много чему. Дат је списак
свих антологија српске поезије објављених у 20. веку са статистичким показатељима : објављених као
књиге, или у периодици; дат је списак
антологија српске прозе објављених
у 20. веку, као списак антологија српске
поезије 20. века објављених на другим језицима.
Учињено је и побољшање и проширење "Архива НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА"; исправљене
су уочене грешке; и још једном је бачено осветљење на места за која се чинило да
су слабо осветљена. Лиризам је сам по себи први ступањ поезије, али ова антологија
од првог до трећег издања - није то вредновала : вредновала је, условно речено,
други и трећи највиши ступањ поезије, онај који стреми трансцендентном и религијском.
То се морало објаснити, и објашњено је, надам се. На основу којих мерила је антологичар
вредновао? То су ме стидљиво питали, и после првог и другог издања, чак и добронамерни
читаоци, али већина њих је била прочитала само избор, не и оно што га прати : предговор
и Додатак. Већ у предговору првом издању, била су садржана мерила, као и у самом
избору, имплиците; али требало је то дати,
и експлицитно, па сам, поред осталог, и због
тога, написао студију УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА - о српској култури и поезији 20. века,
која се први пут објављује на крају трећег
издања антологије и која, поред отклањања свих могућих недоумица и неспоразума,
надам се и верујем, баца и извесну пожељну
и отрежњујућу светлост на српску културу и поезију 20. века. Одлучио сам, да у овом
трећем издању, поново прештампам предговор
другом, и предговор првом издању, не мењајући у њима ништа, не толико из
књижевно - историјских разлога, већ зато што стојим иза свега онога што сам тамо
написао...
ДРУГО. - Склоп
антологије - трећег коначног српског издања
САДРЖАЈ
Регистар I Увод у Уметност махагонија
Предговор трећем, коначном српском издању : Религија поезије.
Увод у Зоне преливања : српске културе и
поезије 20. века
Предговор другом издању:
Напомена уз друго, прегледано и допуњено издање
Предговор првом издању
: Увод у Кратку историју
српске поезије ХХ века. - Фатаморгана
НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА
Регистар II.
АЗБУЧНИК
трагедије људског постојања и утопија. Сфера мистике. - Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија,
1900. - 2001)
А - Ш ( Следи Списак аутора, 1. Иво
Андрић... 243. Ђуро Шушњић ) Регистар III.
НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ
Архив НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Упутство са објашњењима за уписивање података из Магацинске књиге у Књигу ситног инвентара
Грађа (ситан инвентар)
Овде је крај Књиге ситног иневнтара и овде је Излазак...
Канал ФИЛТРА
а) Преглед антологија, избора или панорама поезије, објављених током 20. века, КАО КЊИГЕ
б) Преглед антологија, избора или панорама песништва објављених током 20 века,
У ПЕРИОДИЦИ
в) Преглед антологија српске поезије 20. века објављених као књиге, на страним језицима г) Преглед антологија српске прозе
објављених током 20 века УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА.
Студија о српској култури и поезији 20. века
Списак песника чије су песме ушле у антологију српске поезије 1900.
- 2001. године : треће, коначно издање ( и број песама)
Белешка о аутору.
Ко је састављач ове антологије?
ТРЕЋЕ. Значај антологије и обим. 1. Требало је дати, понављам избор из поезије више од 243 песника који су објављивали своју поезију током 20. века. Није то велики број, јесте наиглед, на први поглед. Између корица ове антологије распрострло се нешто огромно као океан; драгоцено по српску културу 20. века. То је читав систем непрегледних зона, назовимо их зоне преливања, и између те две слике је и тајна у којој се секу месечева линија и сенка стабла посвећеног дрвета, тајна ове књиге, која упућује на њено племенито порекло...НЕСЕБИЧНИ МУЗЕЈ Плус ултра репрезентује српску културу, због тога се појављује ово треће издање, издање преобиља и информација, увида, које ће бити од непроцењиве користи преводиоцима и антологичарима по свету, који се можда одлуче да представљају српску поезију и културу својој публици... 2. Берђајев је био у праву : " Култура увек иде одозго до доле, њен је пут аристократски, цивилизација иде одоздо навише, њен је пут буржоаски и демократски. Култура је дубоко индивидуална и непоновљива појава, цивилизација је нешто што постоји свуда, што се свуда понавља..." (стр. 289) То важи и за поезију, па и за поезију древних народа, која је на "својим најранијим ступњевима развоја, сасвим оригинална и непоновљиво индивидуална". Ја као да сам то одувек знао, и када сам радио на овој антологији, нисам прецењивао српске песнике 20. века, за које би се на известан начин могло рећи да су веома модерни, песници озрачени великим минулим цивилизацијама, или данашњом цивилизацијом. Препознавао сам песнике који више држе до културе него до цивилизације.
| Данашња цивилизација не полаже много на континуитет, занемарује гробове отаца и предака, па у њој има понекад и грубијанства. Данашња цивилизација је, ма колико то парадоксално звучало, помало супротна истинској култури. зато што је данашња и нова, скорашња култура, она, рецимо, између два рата и после рата скоро до краја 20. века, није се осећала неугодно због тога свог стања. Данашња цивилизација и култура "не тражи древне и дубоке изворе, она се поноси изумима садашњице, она нема предака, она не воли гробове; цивилизација увек делује тако баш као да је настала данас или јуче. Све је у њој ново новцато, све је прилагођено за употребу данас. У култури се води велика - веома велика - борба између вечности и времена, одвија се велико опирање рушилачкој моћи времена. Култура се бори против смрти, иако је немоћна да је стварно победи, њој је драгоцена вечност, непрекидност или континуитет, постојаност културних делања и споменика. Култура која има религиозну дубину, увек стреми васкрсењу и у том смислу највеличанственији и најлепши образац је култура старога Египта..." (Берђајев, исто, стр. 289)
Оволико је, чини ми се,
довољно да се појми чему је тежила оваква
једна антологија, која ће вероватно бити доживотна ноћна мора свих оних културних
посленика заробљеника данашње културе и данашње
цивилизације. Другим речима, ова књига, верујем, успоставља нешто ретко и драгоцено,
тако пожељно за будући развој српске поезије. Успоставља веру у - берђајевљевски тачно речено - " чврстину
културе у овом свету, у могућност достизања
савршенства и лепоте културе у цвату", јављајући "незадовољство овим светом
и чежњу за другим световима". Јер ова
је антологија највиши израз српске књижевности
и културе 20. века - културе која "
изнутра сагорева", и у којој се ствара материјал за нови свет, у којој се припремају
нова откровења, нов долазак.
То је она највиша мера културе
и састављања антологија, поготову, која је
свим српским антологичарима претходницима некако измицала. Састављач, као већ формиран писац са импозантним књижевним опусом
и образовањем, спретно је заобишао изазов
културтрегерства, идолопоклонство према европској култури - треба и то да се каже
, да не би било касније између редова недоумица - баш зато што је као човек и песник и писац осетио
опасност ужаса унутрашњег варварства европске
културе : томе унутрашњем варварству је ( према пророчким увиђањима Берђајева) европска
култура била изложена у револуционарном, демократском, социјалистичком и анархистичком
покрету. Из њих није долазио никакав "доток култури, која је по својој природи
вечна, доток свежих сила, моћних животних стихија из недара бића, сила и стихија
још неистрошених у својој природности, сила окренутих ка светлости..." ( исто,
стр. 296) 3. Рукопис трећег коначног
српског издања је укуцан, на дискетама, у Цустомсу има обим око 1460 - непреломљених
страница. У садржају нису укуцани бројеви страница. То се може учинити приликом
прелома. Оквирно, обим рукописа је грубо речено повећан за једну половину у односу на друго издање, јер је
аутор вредновао поезију и прве половине 20. века (1900 - 1938). Због тога би књига
морала бити повезана у тврђем повезу. Ако
би се одштампала у формату, као друго допуњено издање - Б5 - не би прелазила обим
од 1300 стр. 4. По много чему, ова антологија
је сигурно једна од најбољих о објављеној српској поезији 20. века, зато што је синтетичка, изванредно информативна и зато
што није секташка. Сам избор је рађен са укусом; то је књига на основу које и ученици старијих разреда основних школа могу стицати основне
појмове о књижевном укусу, то је књига врло потребна средњешколцима, то је књига
која је од велике користи за студенте славистике, односно све оне који се баве истраживањем
српске културе и поезије 20. века. Треће издање, тј. коначно увек ће, то јест кроз
читав следећи 21. век имати своју публику. Одлучио сам се да Вама понудим
да Ви будете издавач трећег, а дао Бог и следећих издања. Јер је то књига на којој
се не може изгубити. То је капитална књига високе и истинске српске културе и књижевности.
Вама нудим овај рукопис да будете издавач, зато што сте озбиљан издавач, који је
хвала Богу годинама одолевао искушњима кроз које је пролазила српска култура, народ;
што имате врло солидно штампарију. Постоје две врсте добити од издавања овог трећег
и коначног издања : прва је она културна, непроцењива. Друга је - економска. Ово
је књига на којој се може зарађивати годинама, уз осмишљен маркетинг. То је књига
која се може продавати и нудити ученицима завршних разреда основне школе као дар,
и у другим приликама. То је књига коју треба да има свака српска библиотека у по
неколико примерака, из више разлога. До сада није изашао ни један негативан приказ
ни првог ни другог издања; и то је први пут да се у српској култури дешава тако
нешто. Књига је до сада штампана у симболичним тиражима. Постоји и трећа добит од
издавања ове књиге : она афирмише оно највредније у српској култури и књижевности
20 века на један примерен, светски начин. Пошто сам прегледао већину антологија
српске поезије 20. века на страним језицима, видео сам да странци и други народи
приказују нашу књижевност споменутога периода на начин који није прихватљив за високу
српску културу. То је зато, што наши антологичари 20. века, моји претходници, нису
били довољно свесни фундаменталних потреба српске културе. После изласка овог трећег
и коначног српског издања, преводиоци по свету и професори славистике по свету који
предају српску књижевност 20. века имаће много бољу и реалнију слику о српској култури
и поезији 20. века. Учинио сам, дакле, додатни напор и написао студију о српској култури и поезији
20. века са гледишта њених фундаменталних потреба. За овакву антологију, која надилази
уобичајени појам антологије, са студијом и свим додацима које сам написао, дају
се докторати и почасне титуле. Мени то није потребно, јер нисам само антологичар. Не предајем Вам дискете
уз ову Понуду : то ћу врло радо учинити, ако прихватите ову моју понуду. Сада сам
спреман да Вам уступим право издавања на треће издање уз надоканду коју сами одредите
према својим могућностима. Врло радо бих Вам уступио права и на следећа издања којих
ће бити у наредним годинама, осим ауторског права на светска издања моје књиге... Волео бих да ово издање
објавите што пре, јер рукопис је спремљен... Примите мој најсрдачнији
поздрав. За све остале информације
стојим Вам на расположењу.
(Белешка : У међувремену , још једном, прерадио сам рукопис трећег изд. антологије, сажимање је било готово током
јесени, 2001. Избор је сужен на 150 аутора.
Предао сам Нову понуду потенцијалном издавачу и дискете. Новембра месеца
2001. И? Да ли је прихваћена моја понуда? 30. јануара 2002. године, чинило ми се,
да од свега тога нема ништа! 4. фебруара 2002. почињем да верујем да је можда најбоље
да до краја фебруара одем по дискете - рукопис.
Одлучио сам : Чекаћу до
недеље, 7. априла 2002. године (Благовести)*. (Осам месеци је више него довољно
за одговор и штампање. Ја сам практично дао скоро припремљен рукопис за штампу.) После тога рока Понуда више не важи. (Сачуваћу
на ЦД руму 3. верзију антологије, али ћу, највероватније, објавити, како знам и
умем, 4. верзију : радикално и реално издање.
Многи ће отпасти; шта се ту може!? ) Једног дана, када материјално будем био у могућности,
објавити библиофилско коначно издање ове антологије... Можда ће то бити оно право?
) (Средином фебруара, 2002.)
___________________________
* Петак, 3. мај 2002. Прошло
је - више од пола године како сам предао потенцијалном издавачу рукопис трећег издања
антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ.
Да ли ће и када објавити то 3. издање? Не вреди
дангубити и трошити време, чекајући да се издавач смилује. Прочитао сам у
новинама, престоничком "јеванђељу" да објављује (исти издавач) на три страна језика!!! осредње делце једног
литерарног превртача - пре неколико дана. За осредња дела осредњих писаца могу се,
елем, наћи материјална средства за објављивање. НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ мора да - чека? Мора ли, заиста? Не. То
треће издање сматрам завршеним ; објавићу га у електронском облику, учинићу га до
краја лета 2002. доступним милионима корисника електронских медија. Моћи ће да се
нађе на следећој адреси Веб сајт www.zavetine.com ЗОНА ПРЕЛИВАЊА. Електронске Свеске Академије алхемије (3 - 9
/ 2002). Иако ми то као издавачу и састављачу не иде у корист. Истовремено, припремам
4.. коначно издање ове антологије, које ће бити
објављено, о мом руву и круву, надам се и верујем, до београдског Сајма књиге
2002. у оквиру мога Опуса : УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА |
поставио/ла Miroslav Lukić 27.02.2011. 04.00
8. фебруар 2010. године Јавила се Велика Дама. Анђео, или судбина. Бројеви: 7, 8. Важност бројева.
13. 02. 2010. 21:15. Близу Железничке ст. Снег. Као у детињству. Снег - до колена. Каква ће бити ова година?
30. 03., око 7:20. Институт за ментално здравље. По повратку из пекаре предали књижицу у 7 ч. Два пацијента пре нас. Др Ј. почиње са радом после 8:15. Чекамо. У 10:30 ч. треба да будем у ОШ КП. Састанак библиотекара града Београда. Осећам се -----
Доприносе за пензионо уплатио. Позајмио новац. Признали су ми 7 година 10 месеци и 5 дана. Мање него што сам тражио... Могу да идем у пензију крајем јуна 2010.
Опел аскона. 23 636 км (прешла, 14. 05. 2010).
Допутовали у Мишљеновац у суботу 29. маја у 10:30 ч.Спавао од 14-16. Био на Пеку, Лакомица. Трешње. Направио пар снимака. Аца звао. Тужне вести. Професионална блокада. Набеђених књиж. критичара. Официјалаца. Наметнутих.. Соба. Сонетни венац одјекује испуњавајући сваки кутак. Тишина стрпљиво снује прави солидни оснутак.
У животу увек неки лутак кога невидљиви конци покрећу покушава да замрси оснутак и да поквари туђу срећу...
30. 05. Ш. отишла у Грку на летовање. Одвезао је до аутобуса на Н. Београду (иза Сава центра)...
31. 05. Извадили ми крпеља на поликлиници. Ул. Џорџа Вашингтона. Три месеца осматрати ујед. Ако се црвенило прошири...
6. јун 2010. Напунио 40 година радног стажа. Дошао у Мишљеновац после 10. Оцу се одузеле ноге, лежи. Био до Пека. Набрао трешње. Михајло устао да вечера, устао уз помоћ штапа. КАд сам кренуо на Пек заболео ме зуб. Кутњак. Онај за који ми је стоматолог рекао - пре пет година - фа да неће потрајати пет година. Жесток бол. Кратак. Око 5 минута. Од Пајкуских Кућа до Пружног прелаза. Увече ме заболео поново. Осетљив је на хладноћу, слатко...
Избор текстова Р. Драинца...
Јун 06. Млава, тј. Ждрело. Горњак. Купали се на дивљој плажи код Каменолома. Иван је направио серију фотографија... Једино слике остају, милијардити део огромне стварности...
|
14. јун. око 16 ч. Киша. После неописиве спарине. Залио бундеве, патлиџане. Мој отац је --- фиолирант? Јутрос ме поткачио; намеће ми своје темеСрпски спорт, политика... У каквој су вези бројеви и срећа? Нумеролози тврде - у веома тајанственој....
26. август 2010. Рановац...на повратку из Хомоља... Нејасне мисли... Желез. стан. Бгд. Лото - као некад. Подстицај - Пасквалина. Сви нумеролози са којима сам долазио у додир предвиђају ми куле и градове....Четвртак, 25. 11. 2010. Поново прегледао предвиђања Госпође П. ........ Синоћ лично упознао млађег песника Н. на његову иницијативу. Желео је да ме упозна са неким људима, професорима, критичарима. Па и са неким песницима, које ја лично знам. Наоружали се флашама са пивом, пластичним... Нисам остао; отришао сам из тога клуба пре него што је књижевна промоција и почела. Кад саберем све што су ми ти момци рекли, морам да признам да ту има и извесне интриге, и нечега што ме одбија...
-----------------------
Фебруар 2011. Наступио је кључни период моје среће - према мишљењу Госпође П. - када ће наступити дуго очекивани преокрет у мом животу. Госпођа ми је послала и конкретне датуме, када све то треба очекивати!
Сутра ћу. сматра, имати много среће...
----- Видећемо и то. Колико видим, том преокрету, мом успеху и срећи постављене су многе невидљиве препреке. Поставила их је судбина, можда и систем као такав. |
поставио/ла Димитрије Лукић 20.01.2011. 01.43
[
Ажурирао/ла 21.01.2011. 03.42 БЕЛАТУКАДРУЗ .
]
Болесник спава. Крај њега никога нема. Кроз прозор струји јутро, собом хода, помера хартије, са стола, са пода, књиге листа, загрли болесника, чашу ваздуха му дода.
Болесник сања, некаква жена лако као ветар собом хода, скупља хартије са стола, са пода, провлачи му прсте кроз косу, на чело ставља комадић леда, на постељу му седа прохладна и свежа као да је провела ноћ између трава, у загрљају његовом испари, и одлебди као измаглица плава.
стр. 34 | Изврсно! 19. јануара 2011. У градском аутобусу 56Е. Око 16Ч 30. Брат ми пре неколико сати јавио (са београдске ВМА, где је довезао из Пож. болесну ташту, да наш стари отац М. лежи болестан тамо на селу у Звижду; и да ће чим се врати, одјурити аутом у М. и нашег оца превести у окружну болницу у Пож. ; не јавља ми се; да ли је стигао из Београда у Мишљеновац и пребацио оца у болницу?) Књига Десанке Максимовић је лежала на мом столу, тада, када је брат телефонирао. Када сам је отворио, отворила се на страницама 34-35. (Песме Болесник и Памтићу све.) Случајно? Зар има ишта случајно? Замислио сам ту собу у нашој породичној кући у М. у којој лежи наш стари болесни отац; присетио се оног што ми је испричао о нечистим силама пре неколико дана када сам га обишао. Замислио то јутро, једино, које му је правило друштво... |
поставио/ла Ivan Shishman 26.02.2010. 04.50
[
Ажурирао/ла 21.01.2011. 04.06 БЕЛАТУКАДРУЗ .
]
поставио/ла Ivan Shishman 26.02.2010. 04.28
[
Ажурирао/ла 21.01.2011. 04.05 БЕЛАТУКАДРУЗ .
]
поставио/ла Ivan Shishman 26.02.2010. 04.14
[
Ажурирао/ла 28.02.2011. 03.23 Miroslav Lukić
]
Среда је, 3. новембар 1999. године. Долазећи јутрос на посао, видео сам испред Народног музеја у Београду како једна млада непозната жена онижег раста претрчава улицу на недозвољеном месту и како је удара такси: хвала Богу, преживела је. Видео сам како у журби јури у несрећу и хтео сам да јој довикнем да се заустави, али такси је већ ударио! Прошле ноћи је било ведро небо и на њему је било
много више сателита него за време бомбардовања пролетос - шта чека Србију предстојећих недеља и месеци? Волео бих да одговорим само на то једно једино питање, тачно, што је могуће тачније. Синоћ сам прелиставао специјално издање "Недељног ТЕЛЕГРАФА" -- Мистерије (новембар 1999), у коме су објављени репортаже и разговори са шаманима, онима који себе називају бели магови, и онима који воде разговоре са мртвима. Сви мртви се слажу и упозоравају да Србија улази у један лош период - новембар - Божић 2000. године.
Најављују дугу и страшну зиму, сукобе полиције и
демонстраната ... Итд. Народ, највећи његов део, копка истина, будућност: да ли се до ње може доћи рационално или ирационалним путем? Многи Истину слуте, неко ће је и наслутити ...
Сањао сам ноћас нејасне снове, али их се не могу сетити. Већ дуго времена не сањам мртве.
Док ово пишем, ђаци галаме по ходницима школе. Нисам имао пара да купим дневне новине; неко је донео "Политику"; прелистао сам је; углавном културну рубрику; на ударном месту је фотографија писца Мирослава Јосића Вишњића и вест о објављивању његовог новог романа, који је он, наводно, написао за опкладу! Поставио си питање
о карактеру уметника, а и ја бих теби поставио питање: Шта мислиш, колико наши уметници, заиста, имају карактера? Ја сам у животу углавном сусретао међу уметницима људе који су врло шарени изнутра, Прозелити, мизерије и славољубиви бедници ... |
Волео бих да сам мало више сујевернији, ирационалнији. Прочитао сам дневни хороскоп, Рака, у коме пише: "Ово је период у коме можете учинити чуда у каријери и изненадити све, па чак и самог себе. Планирате неки краћи пут или излазак. Добијате пословну поруку из иностранства. Иако су вам емоције у конфликту са интелектом, данас врло добро предвиђате будући ток догађаја. Пријатељи вам помажу. Занимљив дан ".
Волео бих да заиста предвидим будући ток догађаја, понешто сам већ и предвидео. Јуче, враћајући се са посла, преко Студентског парка, видео сам поворку студената БУ, која је текла низ Дорћол; Васина је била закрчена хиљадама студената и заглушена музиком ...
Пре десетак година, плата професора књижевности, иако је заостајала за осталим професијама, била је знатно већа. Сада износи око 70 - ак ДМ, и пошто је исплаћују нередовно, из тзв. два дела, понекад је то само, месечно, 35 ДМ. Глад куца на многа врата. Овакво је стање неодрживо ...
Међутим, београдским улицама јуре скупоцени аутомобили; многи се суграђани купају, како то народ каже, у млеку и меду. Један број грађана може купити и птичије млеко, а велика већина ни литар обичног крављег ... Ове године је објављено толико мало романа, да је о томе, можда, срамота и говорити: Павић, В. Деспотов, Н. Милошевић, Милован Данојлић, М. Ј. Вишњић, кроз неколико дана излази и мој роман МЕСЕЧЕВА СВАДБА. Па нека их буде, рецимо, и десет! У шта искрено сумњам ... Додељивање НИН-ове награде за најбољи роман 1999. године, претвориће се, као и претходних година, у фарсу. Све је девалвирано; све мање размишљам о томе.
|
|
