EMOCIONALNI PRISTUP U PSIHOLOŠKOJ POMOĆI

 Psihološka pomoć je jedan od najrasprostranjenijih vidova primenjene psihologije. Bazira se na učenju Karla Rodžersa, ali postoji isto toliko škola psihološkog savetovanja koliko i psihoterapije. U praksi, klijent se javlja za pomoć zbog nekog svog problema, a zadatak psihologa je da ga pažljivo sluša i povremeno govori nešto što bi klijentu pomoglo da stekne dublji uvid u prirodu i poreklo svog problema, što bi mu olakšalo izražavanje osećanja i motivisalo ga da preduzme određene akcije i napravi promene u svom načinu razmišljanja, doživljavanju i ponašanju.

Bez pristupa osećanjima, klijent će mnogo teže napraviti dublje i značajnije promene u svojoj duši i funkcionisanju. Pristup osećanjima postaje sine qua non svakog dubljeg i dugotrajnijeg psihološkog rada. Psiholog pomaže klijentu tako što ga upućuje na sećanja, odnose i situacije koje su bremenite dirljivim emocijama, a sa neprestanim ciljem da klijent ponovo uspostavi kontakt sa svojim važnim emotivnim potrebama i osećanjima, koji su najčešće povezani sa narušenim odnosima sa bližnjima: roditeljima, decom, sestrom, bratom, prijateljem, itd.

U individualnom tretmanu, klijent koristi sećanja, slike i predstave da bi preko osećaja vezanih za značajnu bližnju osobu došao do razrešavajućih osećanja. U radu sa porodicama, imamo priliku da podstaknemo aktere sukoba, npr. roditelja i dete, da jedno drugom direktno iskažu svoja osećanja u jednom bezbednom terapijskom okruženju. Ovde imamo mogućnost da, naravno, uvremenjeno koristimo i dodir, npr. zagrljaj oca i ćerke, posle meseci i godina sukoba. Dodir često pokreće više osećanja nego reči.

Emocionalni pristup se sve više nameće kao terapija izbora u psihološkom radu sa individuama, parovima i porodicama gde emocinalni sukobi između bližnjih postoje paralelno sa uzajamnim pozitivnim emocijama i osećanjima.

Naš blog: http://emocionalnipristup-marjan.blogspot.com/