dizajn u srbiji
Desilo se i da izložba Tapio Wirkkala, legenda finskog dizajna upravo u ovoj godini doleti u Beograd (Muzej primenjene umetnosti, 19. januar - 19. mart) u svom proputovanju svetom (Helsinki, Talino, Toronto, Meksiko Siti, Filadelfija, Vašington, Sanderlend, Lisabon, Madrid, Zagreb, Ljubljana). Oduševljeno su je dočekali profesionalni dizajneri i poklonici dobrog dizajna. Sa velikim pijetetom i zastajanjem daha mimohodili su pored klasičnih dela svetskog dizajna, remek dela Tapia Virkale (1915-1985), legende finskog dizajna, i ne samo finskog. Veliki uspeh Muzeja primenjene umetnosti iskazan je i u broju posetilaca (preko 8000) kao rekordan u poslednjih deset godina. Impresivno za ovaj muzej, impresivno za dizajn! Jer na izložbama dizajna nisu izloženi samo umetnički predmeti (kao na "klasičnim" izložbama), već uglavnom industrijski predmeti rađeni u velikim tiražima (milionskim). Veliki događaj za dizajn u Srbiji? Da, ali... Šta je zapravo dizajn? Šta je dobar dizajn? Šta je dizajn u Srbiji? Postoji li dizajn (industrijski dizajn) u Srbiji? Sve je dizajn? Nije sve dizajn. Da nije sve dizajn shvatili su posetioci izložbe Tapia Virkale. Zbog široke, najčešće pogrešne, upotrebe reči dizajn (dizajnirana frizura, dizajnirano svetlo) skoro da se zaboravilo pravo značenje reči (ital. disegno, skiciranje, crtanje; eng. design, plan iz kojeg nešto treba napraviti, nacrtana skica za umetničko delo; skiciranje i planiranje izgleda industrijskog proizvoda, projektovanje putem nacrta). Pojmom dizajna (industrijskog dizajna) obuhvata se svet funkcionalnih predmeta proizvedenih industrijskom tehnologijom, odnosno serijski umnoženih predmeta sa određenom praktičnom namenom. U današnjem veoma proširenom području umetnosti suštinska funkcionalnost dela dizajna i suštinska nefunkcionalnost umetničkog dela, njihova je granična (tanja ili deblja) linija. Estetski prioritet umetničkog dela proširen je i tehnološkim, ergonomskim, ekonomskim i ekološkim. Dizajn je zona umetnosti koja se sve više širi usisavajući u sebe samu umetnost. Izložba Tapia Virkale okupila je na jednom mestu umetničke predmete, unikatni dizajn i industrijski dizajn. Sa istom strašću se "drhti" pred prvi put viđenim skulpturama od lameliranog drveta ili veličanstvenom Itala staklu (kome ja pridodajem svoje drhtanje), kao i "prepoznatim" predmetima: "upotrebljavanim" bocama Finladija vodke, ili Rozentalovim porcelanskim servisima i priborom za jelo, ili pak poznatim Polo vazama.... Dizajn od ideje do realizacije? Ako se ideja ne realizuje ne postoji dizajn. Taj put je često dug: od početne ideje i prvih skica predmeta Tapia Virkale do konačne realizacije proizvoda prolazilo je i više godina. Mesto za realizaciju je imao, i to najvećeg finskog proizvođača stakla Itala, potom čuvenog svetskog proizvođača porcelana Rozental, i poznatog venecijanskog proizvođača stakla Venini... Kako to izgleda na domaćem (srpskom) terenu rasterećenom od industrije i privrede, u situaciji zastajanja na putu od ideje do realizacije, može se slikovito prikazati na primeru ovogodišnjih nagrada za industrijski dizajn Privredne komore Beograda (10. mart). Tradicionalno (više od trideset godina), svečano i ceremonijalno (veoma svečano i veoma ceremonijalno) dodeljuju se godišnje nagrade u oblasti pronalazaka, tehničkih unapređenja, a od 1984. godine i dizajnerskih rešenja (industrijsko oblikovanje, graficki dizajn, vizuelne komunikacije, ergonomske i marketinske dizajnerske inovacije) za oblast privrede, a "koja su primenjena ili se mogu primeniti u proizvodnji i drugim oblastima rada". Ovogodišnji dobitnici nagrada su: Predrag Cvjetinović (Staklo-plastično plovilo AQ 480, čitati: gumeni čamac), i Rade Kosanović (Ekološka kuća). Odličan izbor. Pohvale ovogodišnjem žiriju. Propozicije su zadovoljene (prvi rad je "primenjen", a drugi se "može primeniti"), nagrade su uručene. Prva za završen put od ideje do realizacije (realizovan projekat), druga za rad koji je još uvek na tom putu (nerealizovan projekat). Prvi već plovi srpskim i više drugim rekama (proizvođač ATOL), dok je drugi u potrazi za proizvođačem (i privredom). Posle konkursa obično imamo lepe crteže, dobre makete, i nagrade... Nemamo industriju i produkt dizajn. Nemamo dizajn, imamo veoma dobar paradizajn (nerealizovano idejno rešenje koje nije uspelo da postane ni prototip). Nemamo istoriju dizajna (koja se inače piše od sredine 19. veka sa početkom industrijalizacije), imamo istoriju paradizajna. Domaća teorija dizajna zadovoljava se starim tekstovima Miroslava Fruhta, a strana se veoma retko prevodi. Prvi udžbenik istorije dizajna (naravno ne srpskog) objavljen je tek prošle godine na Višoj politehničkoj školi u Beogradu (Anamarija Vartabedijan, Istorija dizajna). Realni dizajn u Srbiji? Skoro da ne postoji. U Srbiji se uporno razvija irealni, virtuelni dizajn, i uporno se školuju dizajneri (još 1963. osnovana je Škola za industrijsko oblikovanje - Dizajnerska škola). Prodori realnog dizajna su retki. Ako primenimo školsku šemu podele dizajna na grafički dizajn, ambalažu, tekstil, industrijsko oblikovanje (produkt dizajn), onda izdvajamo veoma razvijeni grafički dizajn (izuzetno razvijena srpska grafička industrija), koji zahteva posebnu pažnju (sada već istorijsku). Evidentni su i napori u dizajnu ambalaže, dok se nekada razvijeni dizajn tekstila sa propasti ove industrije stavlja u ravan nerazvijenog produkt dizajna. Poput bajke u sumornom životu srpskog dizajna zvuči priča Marka Lukovića: pobeda sa Moonsterom (Mesečeva kola) na Pežoovom konkursu odvela ga je u pariski Pežo, a onda dovela u poznatu srpsku fabriku Zastava (redizajn kamiona Zastava, i dizajn unutrašnjosti automobila Zastava Florida u kojima ćemo se voziti od sledeće godine). Što se mene tiče ja bih radije otplovila u pomenutom gumenom čamcu Predraga Cvjetinovića (ovo nema veze sa Markom, ali ima sa Zastavom). Ostalim produkt dizajnerima samo možemo poželeti sreću u njihovoj potrazi za proizvođačima (Radetu Kosanović za njegovu Ekološku kuću, Kseniji Jakić za njen Svetlosni sat...). Sem nepremostive, domaće privrede, domaći dizajner na svom neizvesnom putu od ideje do realizacije savladava sve prepreke zadate njegovom profesijom: umetničko-estetske zahteve, tehničko-funkcionalne, teorijsko-naučne, organizacijsko-administrativne. Neprestana i nezaustavljiva dinamika dizajna uslovljena je oscilacijom ukusa, razvojem tehnologije, tržišnim zakonitostima... Dizajneri sa pravom insistiraju na određenju svoje profesije kao veoma odgovorne. Reči poznatog italijanskog teoretičara dizajna Đ. Dorflesa upozoravaju: Ne treba se dakle čuditi što je naš današnji vizuelni horizont tako jako uslovljen prisustvom ove ogromne količine industrijski proizvedenih elemenata, koji su - svojom formom, bojom, teksturom - u stanju da utiču, pozitivno ili negativno, na naše perceptivne sposobnosti i samim tim i na naša stvaralačka i ideativna stremljenja. Možemo čak i da ustvrdimo da se upravo takvim formama duguje, a još više će se dugovati u budućnosti, poseban pravac u kojem će se razvijati čovekov ukus i njegov stav u odnosu na forme - korisne i beskorisne - prisutne u ambijentu unutar kojeg se odvija njegova egzistencija. Širina delokruga dizajna i zauzimanje svog našeg raspoloživog prostora (i vremena) zahteva veliko posvećivanje ne ostavljajući nikakvu mogućnost za ignoranciju. Ali, ko da čita teoretičare dizajna i ko da brine na domaćem terenu (sem dizajnera) za reči upozorenja Đ. Dorflesa? Dizajn ili para dizajn? Skandinavski (i finski) dizajn uspeo je da napravi spoj zanatske tradicije i moderne industrijske proizvodnje u estetici jednostavne, pročišćene i potpuno stilizovane forme. Virkalin "recept" dobrog dizajna je slobodna skulpturalna forma i tehnike ručne izrade plus zahtevi i tehnologije industrijske proizvodnje. U Srbiji se dizajn strpljivo i dugo očekuje. U međuvremenu, Muzej primenjene umetnosti u Beogradu prihvatio je poziv za učestvovanje na Bijenalu umetničkog oblikovanja u Ljubljani (5. oktobar 2006). Njihov izbor industrijskog dizajna iz Srbije sadržavaće kako realizovane tako i nerealizovane projekte. Svi bi želeli da 2006. bude godina dobrog dizajna! Tapio Wirkkala je bio u Beogradu! Paradizajn u Srbiji uporno čeka svoju priliku da postane dizajn. Uprkos svemu!
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
