Devojko iz telefona!

Devojko iz telefona,

želim te do plafona!

Ležao sam i gledao u plafon

kada mi je zazvonio telefon.

Ona želi da je cimam,

a ja se na to primam.

Cimnem ja, pa cimne ona,

devojka iz telefona.

Već par sati to cimanje traje.

Niko ne razmišlja o tome da prestaje.

Baterija prazna – glava misli puna.

Dok refleksi prstiju, zapeti k’o struna.

Curu znam samo preko fona,

al’ je ipak želim ispod svog plafona.

Može i ispod neba vedra,

da je pribijem uz svoja nedra.

U mislima blizu, geografski daleko...

Neku takvu priču, već pričao mi “neko”.

“Na neviđeno, da izađeš, da li smeš?”,

razmišljaš dok čitaš taj vreli SMS.

Razne taktike pripremaš tada,

samo da prošetaš s’ njom do grada.

Više volim s’curom, makar i na piće,

nego zabijen u sobi da gledam porniće.

Kuckati (poruke) je lepo, šetati je bolje,

ali sve se postiže uz malo dobre volje.

Devojko iz telefona, s’ tobom bih šet’o,

ovde ja to pišem – jer ti nisam rek’o.

Eh! Ti devojko iz mog telefona,

želim te, želim, sve bwe do plafona!

Moje fotkice...

I još fotkica... 

web counters