|
Kako joj samo ime kaže, ovo je odbojka koja se igra u sedećem položaju. Od svih sportova za ljude sa telesnim hendikepom sedeća odbojka je najspecifičniji sport za amputirce. Sedeća odbojka je za osobe sa amputacijom ekstremiteta veoma pogodan sport jer im omogućava relativno visok nivo fizičke aktivnosti, jača opštu motivaciju i želju za takmičenjem, a od tehničkih uslova je potrebno samo to da na raspolaganju postoji pogodna sportska sala.
Nažalost, u Srbiji se sedeća odbojka malo igra i veoma mali broj amputiraca se bavi ovim sportom. Pošto je reč o sportu koji ne samo da je izuzetno koristan za očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja amputiraca, nego je bavljenje njime i veoma jeftino (svako iole veće mesto već ima sale podesne za ovaj sport), jedan od najvažnijih zadataka koji predstoje našim amputircima je inicijativa da se maksimalno omasovi sedeća odbojka u Srbiji.
Sedeća odbojka se igra na polju veličine 10x6 metara, pri čemu mora postojati dodatna slobodna zona od po 4 m, na dužoj, i po 6 m na kraćoj strani igrališta. Svaka od dve jednake polovine terena je linijom podeljena na odbrambenu i napadačku zonu. Mreža se nalazi na sredini terena, tačno između dve polovine, a njen vrh je na visini od 1,15 m za muškarce, odnosno 1,05 m za žene. Dužina mreže kreće se između 6,5 i 7 m, a njena širina je 0,80 m. Lopta je obima 65-67 cm i težine 260-280 grama.
Pravila sedeće odbojke su striktna, kako u pogledu pola takmičara, tako i u pogledu toga ko se smatra amputircem. Mada su takmičenja muškaraca i žena odvojena, u netakmičarskoj praksi često postoje mešoviti muško-ženski timovi zato što je po pravilu broj žena-amputirki manji od broja muškaraca-amputiraca, pa je u mnogim mestima teško naći dovoljno amputirki za ženski tim. U mnogim mestima nema dovoljno amputiraca ni za mešoviti tim, pa se zbog toga u igru uključuju i ljudi koji nisu telesno hendikepirani. Takođe je česta praksa da su u timovima sedeće odbojke ljudi koji jesu hendikepirani, ali nisu amputirci. Tada se nastoji da je hendikep funkcionalno najbliži nekoj vrsti amputacije, jer su pravila za izbor timova u sedećoj odbojci bazirana na klasifikaciji ljudi sa amputacijom ekstremiteta.
Međunarodni paraolimpijski komitet (IPC) klasifikaciju takmičara za timove u sedećoj odbojci bazira na hirurškoj amputciji ekstremiteta, a amputirce sa kongenitalnom (urođenom) amputacijom klasifikuje po najsličnijem tipu hirurške amputacije. Po IPC pravilima postoje sledeće osnovne kategorije amputiraca:
Klasa A1 = Amputirane obe noge iznad kolena
Klasa A2 = Amputirana jedna noga iznad kolena
Klasa A3 = Amputirane obe noge ispod kolena
Klasa A4 = Amputirana jedna noga ispod kolena
Klasa A5 = Amputirane obe ruke iznad laktova
Klasa A6 = Amputirana jedna ruka iznad lakta
Klasa A7 = Amputirane obe ruke ispod laktova
Klasa A8 = Amputirana jedna ruka ispod lakta
Klasa A9 = Kombinovana amputacija gornjih i donjih udova
Kombinacija amputacija koja nije pokrivena gornjom listom klasifikuje se prema najbližem tipu iz te liste. Amputircem se smatra osoba kojoj je bar jedan ekstremitet amputiran na nivou članka ili više od toga (drugim rečima, osobe kojima je npr. amputiran prst ili deo stopala, ne smatraju se amputircima u smislu ove klasifikacije). Za zvanična takmičenja amputirac je obavezan da priloži rentgenski snimak svog patrljka. | 
