Piše: Jovan Ivanović, amputirac

Neki ljudi se panično plaše amputiraca. Naziv ove fobije je apotemnofobia, ona se definiše kao stalan, intenzivan i neopravdan strah od ljudi sa amputiranim udovima. Prema "Psychology Wiki" najveći užas kod ljudi koji pate od apotemnofobije izaziva pogled na patrljak amputiranog uda. Često je ova fobija praćena i paničnim strahom da će osobi koja se plaši amputiraca biti amputirana noga ili ruka. Jedna mlada devojka piše:

"Imam strah od amputiraca. Osećam se stvarno loše zbog toga i pitam se ima li mi pomoći? Oduvek sam se plašila amputiraca. Ne znam zašto, ali oni me prestravljuju i osećam se bolesno zbog toga. Imati amputiran ud za mene je najveća strava i nikad se nisam približila nekome kome fali neki od udova. Ja sam dobra osoba i ne želim da nekoga diskriminišem zbog njegove invalidnosti ali sa užasom koji u meni izazivaju amputirci ne uspevam da se nosim."

Ovo je primer prave fobije od amputiraca, koja možda nije tako česta u tako jakom obliku, ali osećanje straha ili nelagodnosti od ljudi sa amputacijom još je mnogo više prisutno, možda čak kod većine ljudi. Svi smo nekad čuli majke koje svoju decu plaše amputircima: "ako ne budeš dobra odneće te ona teta bez noge" ili "ako ne budeš slušao mamu ima da ti odseku nogu pa ćeš biti kao ovaj čika sa dva štapa".

Amputirci se i u popularnoj kulturi uvek vezuju za nešto vrlo zlo, poremećeno i strašno. Tu su Kapetan Kuka u Petru Panu, strašni ubica sa drvenom nogom iz priča o Šerloku Holmsu, amputirac kao ubica-psihopata u poznatom filmu "Fugitive", roker Merilin Menson koji amputaciju udova vezuje za đavola...

Kad se uzme da se od malih nogu kod dece stvara slika amputiraca kao ljudi koji su nakazni ne samo telesno nego i moralno i koji su veoma zli, nije čudo što kod velikog broja ljudi kontakt sa amputircima izaziva nelagodu u nekom stepenu. Ovoga je svesna većina amputiraca i to je jedan od razloga zbog čega čak i amputirci bez nogu koji koriste isključivo kolica ponekad nose proteze samo zato da prikriju da su im noge amputirane. Velikom broju amputiraca u nekoj meri je nelagodno da se pojavljuju bez proteze, samo mali broj amputiraca odlazi na plažu, a još manje je amputiraca koji se usuđuju da otkriju patrljak.

Strah od amputiraca je nešto što stvara neprijatnosti onima koji pate od njega, ali još više samim amputircima. Nelagoda koju izazivaju amputirci verovatno je često uzrok diksriminacije amputiraca pri zapošljavanju i sl. U slučajevima prave fobije od amputiraca ona treba da se leči onako kako se leče druge fobije. Ali u slučaju mnogo rasprostranjenije nelagode i odbojnosti prema amputircima neophodno je da se promeni negativna slika amputiraca u javnosti i popularnoj kulturi. Sve dok se deca od malih nogu uče da su ljudi bez udova nešto kao babaroge ovaj problem će biti prisutan.