Piše: Jovan Ivanović, amputirac

Mnogi amputirci suočavaju se sa situacijom da im je potrebno iz nekog razloga amputirati manji ili veći deo patrljka noge. Amputacija dela patrljka već amputiranog uda naziva se reamputacija. Pored bukvalne reamputacije često se rade i parcijalne reamputacije, to su korektivne operacije pri kojima se uklanjaju samo neki delovi patrljka (skraćuje se kost, odseca loše formiran ožiljak, uklanjaju neuromi i sl).

Postoji veliki broj razloga za reamputaciju. Kod dece se reamputacija često radi zbog rasta okrajka presečene kosti. Kod problema sa cirkulacijom reamputacija se radi zbog pojave cirkulatornih problema u patrljku. Čest razlog za reamputaciju je loše formiran patrljak, patrljak koji neće da zaraste ili patrljak koji je nepodesan za protezu (loše spojeni mišići sa okrajkom kosti, izrazita uvučenja na patrljku, nepodesan oblik vrha patrljka itd).

Odluka da se pristane na reamputaciju uvek je teška jer ona znači još jednu novu amputaciju, sa svim onim što takva operacija nosi. Ova odluka je tim teža u slučaju da se reamputacija radi samo zbog loše formiranog ili patrljka iz nekog drugog razloga nepodesnog za protezu. Niko ne može sasvim garantovati da novi patrljak neće biti isto tako loše formiran ili još gore. Ako je patrljak već kratak može se desiti da još kraći patrljak noge posle reamputacije bude još nepodesniji za nošenje proteze.

Ponekad se praktikuje reamputacija i u slučaju veoma jakih bolova u patrljku ili izrazitih fantomskih bolova, ali verovatno je ovo najnesigurniji indikator za reamputaciju jer je vrlo moguće da će bol ostati prisutan i posle reamputacije. U ovakvim slučajevima reamputaciji treba priobeći samo ako je skoro sigurno dokazano da je bol prouzrokovan loše formiranim patrljkom (npr. ožiljak koji je srastao za neurom ili kost, vrlo loša cirkulacija na vrhu patrljka, loše obrađen koštani okrajak koji povređuje meko tkivo i sl).

Ovo su razlozi zbog kojih se deca sa jako koničnim patrljcima i odrasli kod kojih je obnovljena bolest (npr. loša cirkulacija) po pravilu lakše odlučuju na remputaciju od onih amputiraca koji imaju prvenstveno funkcionalan problem (loše formiran patrljak i sl). U ovom poslednjem slučaju mnogi amputirci se odlučuju da ne urade reamputaciju i da koriste za hodanje isključivo štake ili invalidska kolica. Moglo bi se reći da, uz one amputirce koji ne nose protezu zbog vrlo kratkog patrljka, u ovu poslednju grupu spada velika većina amputiraca bez jedne noge koji koriste isključivo štake.

Reamputacija se ponekad radi i kod kongenitalnih amputiraca, prvenstveno zato da bi se obezbedio što podesniji patrljak za protezu.

Opšti savet za šta se odlučiti u ovoj stvari nije moguće dati. Odluka zavisi od konkretnog amputirca i konkretnih problema i stanja patrljka, kao i od toga koliko je amputircu stalo da koristi protezu. Ima amputiraca koji se osećaju sasvim komotno sa samo jednom nogom i štakama, a ima onih koji sa jednom nogom bezmalo nikada ne žele da izađu iz kuće. U slučaju identičnog problema sa patrljkom jasno je da će amputirac iz ove druge situacije imati mnogo više motiva da se odluči za reamputaciju kako bi posle mogao da koristi protezu.

Sigurno najteže je odlučiti se za reamputaciju u slučaju potkolenih amputiraca kojima je predložena natkolena reamputacija. Pošto to znači da će izgubiti koleno, u ovakvim slučajevima reamputaciji treba pribeći uz pomno razmatranje opravdanosti razloga i prihvatljivosti posledica. Jedan broj potkolenih amputiraca ima potpunu kontrakturu (ukočenje) kolena, često sa patrljkom savijenim pod nekim uglom. Ovakvim amputircima koleno je već sasvim nefunkcionalno i beskorisno tako da kod njih, u najvećem broju slučajeva, natkolena amputacija, ili dezartikulacija kolena, omogućava znatno uspešnije protetisanje.

U slučaju obnavljanja primarne bolesti (ishemija, gangrena, karcinom itd) reamputaciju treba uraditi što pre, dok u slučaju ostalih funkcionalnih problema svaki amputirac mora pažljivo da odvaže sve razloge "za i protiv", uz konsultaciju sa kompetentnim lekarima-specijalistima, kao i protetičarima, i da se tek onda odluči.