Micanje patrljkom najčešće je samo estetsko-psihološki, vrlo retko je i funkcionalni problem. Ono postaje funkcionalni problem onda kada je do te mere snažno i izraženo da otežava kontrolisanje proteze, kao i kada je praćeno jakim i bolnim grčevima mišićnih okrajaka.

Čak i kada nije funkcionalni problem većini amputiraca ovi nevoljni pokreti patrljkom smetaju jer skreću pažnju na njihovu amputaciju. Micanje patrljkom je naročito neugodno amputirkama jer ljudi ponekad misle da one, iz nekog razloga, namerno mrdaju patrljkom, a micanje patrljkom ženske butine ponekad se, naravno pogrešno, interpretira kao davanje signala seksualne prirode.

Uzroci micanja patrljkom su višestruki. Jedan od češćih su pokušaji mozga, koji još nije u potpunosti svestan činjenice odsustva amputiranog uda, da pokrene ud koji više ne postoji. O ovom uzroku sam detaljnije pisala u članku Pipate li patrljak?

Drugi uzrok nekontrolisanog micanja patrljkom je činjenica da i u zdravoj nozi povremeno dolazi do spontanog stezanja mišića natkolenice, ali se ono ne primećuje zbog težine noge. Kada je patrljak kratak i ima malu masu, za razliku od noge, ovo stezanje mišića je sasvim dovoljno da pomakne patrljak, obično naviše ili u stranu. Ova spontana stezanja su čak znatno češća u patrljku nego u zdravoj nozi. Razlog je činjenica da su u patrljku amputiranog uda svi nervi presečeni a mišići i koža na neprirodan način zašiveni i srasli, što dovodi do svojevrsne konfuzije nervnog sistema i pojačanog nervnog "izbijanja".

Istina je i da seksualno uzbuđenje doprinosi pojavi micanja patrljka. Tokom stanja uzbuđenosti micanje patrljkom pojavljuje se kod većine amputiraca, čak i kod onih koji ovaj problem inače nemaju. Tokom seksualnog čina mnogi amputirci, naročito oni sa natkolenom amputacijom, osim micanja imaju i jake trzaje i grčeve mišića patrljka, što često dovodi do pojave intenzivnih fantomskih osećaja i bolova, kao i bolova u samom patrljku. To može postati uzrok ozbiljnih seksualnih disfunkcija, budući da amputirac počinje, u strahu od bola, da sve češće izbegava seksualne odnose.

Za ovaj problem ne postoji jedinstveno rešenje. Jedan broj amputiraca, obično posle bezuspešnih pokušaja da se problem reši, jednostavno prihvate micanje patrljkom kao normalno ponašanje patrljka i uopšte više i ne pokušavaju da ga otklone.

Mnogim amputircima veoma pomaže tzv. pipanje patrljka, koje je oblik blage masaže specifičan za amputirce. Ponekad može od izvesne koristi da bude i klasična masaža patrljka.

Nekim amputircima pomaže i navika da se patrljak drži sasvim labavo i opušteno. Nažalost, skoro po pravilu samo amputirci bez noge koji za kretanje koriste štake zaista nauče da svoj patrljak sasvim opuste. Naime, svaki iskusan amputirac koji se kreće na štakama potvrdiće vam da je osećaj patrljka noge daleko najprijatniji onda kada on sasvim labavo i opušteno visi, tako da je to razlog zbog koga ovi amputirci vremenom nauče da ga rutinski uvek tako olabave dok hodaju. Za razliku od njih, amputirci koji koriste protezu praktično stalno u patrljku zadržavaju manju ili veću napetost.