Moj utisak je da veliki broj amputiraca uopšte nisu svesni koliko mogu da poprave svoj kvalitet života i koliko mogu da ga približe kvalitetu života ljudi koji nisu amputirci. Naši amputirci su u praksi mnogo više hendikepirani nego što bi to moralo da bude. Baš zato imam toliki entuzijazam za rad na ovom sajtu, zato što znam da se kvalitet života mnogih amputiraca može dramatično poboljšati.

• Ana, vi sistematski proučavate problematiku amputiraca, zašto?

Moglo bi se reći da je to zato što sam i sama amputirka bez noge, ali to bi bio samo deo odgovora. Ja sam proučavanjem stvari vezanih za amputirce počela da se bavim nekoliko godina pre nego što mi je amputirana noga.

• Kako to?

Posle nekih relativno sitnih problema sa krvnim sudovima u levoj nozi došlo je do komplikovane infekcije i ja sam ostala sa nogom koja je bila bolna, ružna i potpuno neupotrebljiva. Kretala sam se pomoću štaka i vremenom sam došla do zaključka da bi mi bilo u svakom pogledu lakše bez te noge. Tada sam počela da na Internetu tražim publikacije o amputaciji i amputircima.

• Znači, vi ste sami tražili da vam amputiraju nogu?

Da, upravo tako. U početku je moja jedina ideja bila da kad već idem isključivo na štakama biće mi praktičnije i lakše ako ne budem imala tu nogu koja mi samo smeta, a što je najvažnije lišiću se bola. U početku nisam mnogo ni razmišljala o protezi...

• Ali ispalo je bolje nego što ste očekivali?

Mnogo bolje. Amputacija je dramatično poboljšala kvalitet mog života. Pokazalo se da sa protezom ponovo mogu da stanem na "svoje noge" i da bezmalo normalno hodam. Dok sam imala svoju prirodnu nogu to nisam mogla ni da zamislim.

• Šta vas je najviše iznenadilo kod amputacije?

To da je amputacija noge, u stvari, jednostavna procedura. Čak ne ni mnogo bolna. Patrljak zaraste mnogo brže nego što bi ste očekivali. Ja sam imala bubuljice kojima je trebalo više vremena da zarastu nego što je trebalo mom patrljku. Time sam stvarno bila iznenađena. U isto vreme, bila sam neprijatno iznenađena time koliko je potrebno da se zaista savlada hodanje sa protezom, za to sam ranije mislila da je mnogo lakše nego što jeste u stvarnosti. Naravno, ovo važi za mlade, snažne i zdrave ljude, kod starijih i bolesnih amputiraca sve to može biti znatno teže i komplikovanije.

• Ne koristite više štake?

Može se reći da koristim isključivo protezu, osim kad osetim da mi je patrljak umoran pa rešim da ga odmorim hodajući nekoliko dana sa štakama, obično to radim kad sam na odmoru, ili kad su baš velike vrućine pa mi patrljak previše otekne, ponekad i vikendom odlučim da ne koristim protezu. Ovo nije nikakav recept, jednostavno radim onako kako mi je u nekom trenutku najpraktičnije i najudobnije.

• Nije vam neprijatno da na ulicu izađete bez noge?

Ne, nije. Možda zato što sam dugo pre amputacije hodala isključivo sa štakama, pa ne osećam u tome nešto posebno. Ja ne nosim protezu zato što mi je neprijatno da se pojavljujem bez noge, nego zato što mi je to u većini slučajeva najpraktičnije.

• Da li odlazite na plažu?

Pomalo mi je komplikovano da odgovorim na vaše pitanje... Naime, kad idem na more negde u inostranstvo redovno odlazim na plažu, čak sunčam svoj patrljak. Ali kod nas mi je donekle neprijatno da se pojavim bez noge na plaži, tako da retko odlazim na plažu a i kad se desi ponekad da odem uvek pokrivam patrljak pamučnom navlakom. Ne znam tačno kako to da objasnim.

• Kako se desilo da postanete urednik sajta sa savetima za amputirce?

Ja sam pratila na Internetu sve što je vezano za amputacije udova i amputirce, pa sam tako naišla i na sajt g-đe Projare. Sa idejom sam bila potpuno oduševljena, ali sa realizacijom nisam. Stupila sam u kontakt sa g-đom Projarom, koja mi je rekla da ona, u stvari, želi da se povuče, ali je samo čekala nekoga da je zameni. I, eto me, tu sam.

• Vi pišete knjigu za amputirce?

Da, to će biti priručnik, nešto potpuno jedinstveno na našem prostoru.

• Kada očekujete da će se pojaviti u prodaji?

Neće se pojaviti u prodaji, to će biti knjiga u PDF formatu koju će svako moći besplatno da skine sa našeg sajta. Ja uopšte nemam ambiciju da napišem originalno delo, biće to dobrim delom napisano oslanjajući se na priručnike za amputirce koji već postoje na engleskom jeziku. Razume se, to ne znači da knjiga neće biti originalna i da u njoj neće biti mnogo toga što je plod mojih iskustava i istraživanja, ali u isto vreme nemam potrebu da "izmišljam toplu vodu".

• Da li ste zadovoljni reakcijama publike sajta?

Iskreno, nisam. Novi sajt je pokriven vrlo kvalitetnom statistikom i skoro je neverovatno koliko je broj poseta mali, mada je sajt na svim pretraživačima, na DMOZ-u... Pisma pišu uglavnom muškarci koji bi hteli da upoznaju neku amputirku.

• Znači li to da ćete, možda, uvesti oglase za upoznavanje?

Vidite... Ja nemam ništa protiv toga, ali jednostavno nema dovoljno interesovanja. Ovaj sajt ipak nije nešto što je namenjeno upoznavanju, nego amputircima. Odlučila bih se da uvedem oglase ako bi se pojavile amputirke i amputirci koji žele nekoga da upoznaju. Ne verujem da će se to desiti.

• Vi ste udati, da li je vaš muž...

Da li je devotee? Ne, nije. Bar mi nikada nije rekao da jeste, hahaha... Ali, znate, za amputirku je neverovatno važno da partner prihvata njenu amputaciju. Izdata je na Zapadu knjiga o seksualnim odnosima amputirki, ja sam bila potpuno šokirana kad sam je pročitala. U suštini, amputirkama se savetuje da mesto amputacije stavljaju uvek u pozadinu, da ga skrivaju, da pokažu da na njihovom telu ima i delova koji nisu nakazni i osakaćeni. Zamislite ženu kojoj se savetuje da se u odnosima sa partnerom stidi svog tela i koja mora da održava seksualne odnose držeći stalno u svesti da je bogalj. To je strašno!

• Dakle, vi se ne slažete...

Naravno da se ne slažem! Ja ne tvrdim da muškarac treba da se pali na to što ja nemam nogu, ali mora da u potpunosti prihvata moje telo onakvo kakvo ono jeste. Potpuno mi je razumljivo da je nekim muškarcima to neprihvatljivo, da je nekima odbojno, čak odvratno da budu u krevetu sa ženom kojoj je amputirana noga. Ali onda takav muškarac neće ulaziti u vezu sa ženom bez noge. Ako se neko upusti u vezu sa amputirkom onda on mora da prihvati u potpunosti njeno telo, ja to očekujem od partnera i mislim da je to najmanje što svaka amputirka treba da očekuje od partnera.

Uzmite samo ovaj primer... Ja svakog jutra moram da izmasiram patrljak. Treba li da se sakrijem i zaključam negde u kupatilo da muž ne bi video moj patrljak?! A znate li da meni muž masira patrljak? Zapravo, za svakog amputirca je strašno važno da ima partnera koji će mu izmasirati patrljak, eno imate to i u savetima iz "The Christian Science Monitora", imate to i na "Amputee Web Site"... Zato je meni priča iz te knjige totalan promašaj, to nisu saveti za srećan seksualni odnos amputirki, to su saveti kako da amputirka postane još više frustrirana, nesrećna i jadna zbog amputacije.

• Šta je vaša poruka amputircima?

To da se sa amputacijom može u velikoj većini stvari postići skoro isti kvalitet života kao i pre amputacije, a u slučajevima poput mog i znatno kvalitetniji život nego pre amputacije. Prosto je neverovatno koliko je dobro rehabilitovan amputirac u stvari malo hendikepiran. Ja sam studirala sa momkom koji je bio potkoleni amputirac a ja godinama nisam imala pojma da je amputirac. Takve stvari nisu moguće kad je neko slep, gluv ili paraplegičar. Moj utisak je da veliki broj amputiraca uopšte nisu svesni koliko mogu da poprave svoj kvalitet života i koliko mogu da ga približe kvalitetu života ljudi koji nisu amputirci. Naši amputirci su u praksi mnogo više hendikepirani nego što bi to moralo da bude. Baš zato imam toliki entuzijazam za rad na ovom sajtu, zato što znam da se kvalitet života mnogih amputiraca može dramatično poboljšati.